Arhiv UNS — Selo

То је факат и замењивати га небулозним и романтичарским сањаријама о природи, шумама и пољима која по себи изграђују свој тип, генералан за све становнике села, значи лебдети у облацима, свесно или несвесно затварати очи пред фактима, уљушкивати се сновима. Нема времена ни воље да ужива у лепоти природе, романтичвосги шума. таласастим кретањима класја које чека оштар потез косе онај, који ту природу позиаје само кроз зажарено сунце, кроз жуљеве на рукама, слабу храну, неудобну постељу. То може да ужива какав беспослени господичић града, какав докони обломов села. Радник види у природи свога помагача или одмагача. Ако му усевима треба неће се он заносити сјајним и жарким сунцем или сребраастом месечином, већ ће желети тмурно небо, натуштене облаке и

најкаљавији пут. У шуми гледа он дрво које му је потребно за грађу или за продају у граду. Такво му је гледање и на стоку и на све остало у његовој привреди. Све се мери и одмерава корисношћу коју може да пружи. И тај критеријум за посматрање све је јачи у колико капитализам више продире. А како ли тек гледа онај који тога свега нема. који нема довољно хлеба да исхрани себе и своје, који нема ничега свога. или има неку ојађену кућу и прегршт земље које назива својим? Друштво за правну философију и социологију хоће ли да у истини послужи објективном сазнању прилика на селу мора да пође путем другим. Или су га први сусрети са селом толико разочарали, да се избегава намерно да погледа иетини у очи?

Фашизам и село

Тек ]е једва прошло стотину година откако је сељак стекао политичку слободу и постао слободан власник земљишта које ради. Све до Француске велике револуције сељак је живео без права, везан зе земљу, обавезан на давање резултата свога рада силнима и моћнима: племству и цркви. Све дотле сељак је био врста социјалне парије. Његов положај, прилике у којима је живео биле су страшне. То је био нека врста социјалног троглодита, и на њему је био само човечији лик, иначе све остало било је на нивоу какве звери. Слобода је омогућила да и село буде захваћено и увучено у економски и морални и културни процес друштва. Село је ушло у један сталан додир са тржиштем и тај додир је у њему изазвао један процес таквим темпом, да се може рећи, да су промене извршене у њему за ових стотину година далеко веће од оних остварених за читав ранији период његове историје. После ових великих ратова, у којима је и сељак дао један страховито велики крвни прилог, темпо развитка села је још убрзанији. Сви процеси и диференцирања и интегрирања све су јачи на селу и иду, готово, јачим и бржим темпом но ли код других социјалних сектора. На селу су ишли паралелно и процес економског диференцирања сељака и њихова интегрирања у капиталистички поредак. Али послератни период био је испуњен још једном социјалним појавом. Криза је захватила целу друштвену привреду, цео друштвени живот у дотле невиђеним размерама. Настало је све веће неслагање измећу производње и потрошње. Ма да је то неслагање стална осо-

бина капиталистичког начина друштвене производње, ипак је сада оно узело у историји невиђене размере. У пољопривреди је она била јача због великих преображаја у методима рада, Исто онако као што је после француске револуције, после Наполеонових ратова, настала једна реакција названа у историји; доба рестаурације, када се покушало да на супрот идејама револуционарне слободе, које није био лишен ни Наполеонов завојевачки потхват, успостави кроз целу Европу један режим на • сиља и реакције, тако је и сада после овог светског рата, настао један страх од таласа који је почео да у одређеним формама запљускује све сиромашне друштвене слојеве, и оне града и оне села. И тај страх је код друштвевих класа, које су осећале, да им се превласт и господарство у друштву све то више измичу, изазвао једну разумљиву и јасно изражену тежњу, да своје господарство над друштвом очувају. И после једног таласа, који је проширивао основу активних носиоца власти на читаве, дотле субординоване и само као објект економске и политичке експлоатације третиране масе, после једног замаха к©ји је отварао најлепше перспективе једном друштвеном развитку, у коме he човек престати да буде сретство стварања вишка вредности за друге, престати да буде у једном ставу роба, који је истина имао слободне и руке и ноге, али зато лишен хлеба, могућности рада и живота, дошао је један вал реакције, мрака и назадњаштва. Требало је онима који су били пред изла-

Бр. 1 „ЖиВОТ СЕЛА«

9