Arhiv UNS — Selo

графски музеј у Београду као и за Етнографски одбор при Српској краљевској академији, а по његову предлогу и основана је 1892 г. значајна Академијина публикација Српски етнографски зборник, у ком је досада у преко 50 књига објављена огромна грађа и многе расправе. Заслуге за проучавање нашег села стекли су и многи други наши и страни писци и научници (М. Ђ. Милићевић, И. Јастребов, П. Ровински, Л. Илић, М. Стојановић и др.), али су највеће заслуге у том погледу Јована Цвијића, који се је и сам бавио проучавањем народа, утврдио главне чињенице и поставио многе проблеме, а уз то се бавио нарочито организацијом рада на проучавању народа у првом реду сеоског света. Цвијић као географ, бавио се особито, изучавањем географских особина и географске условљености толиких насеља на Балкану, али је његов геније запажао и проучавао и појаве економског, социолошког и етнолошког карактера, тако да је он у ствари био први који је код нас та проучавања на нашем селу ставио на научну основу. Његови велики радови, особито Антропргеографски проблеми Балканског Полуострва, Основи за геологцју и географију Старе Србије и Македоније и Балканско Полуострво претстављају капитална дела и полазну тачку за многа даља проучавања, којима је он дао потребни географски оквир. Не мања је заслуга Цвијићева што се је целог свог живота трудио да створи што већи број сарадника и ученика, у чему је и успео као готово ни један од наших научника. Док су неки од њих продужили да се баве само географским проучавањима, други су се одали више изучавању народног живота, а око једних и других окупио се велик број научника других струка (лекара, правника, историчара и др.), који настоје да примене Цвијићеве методе у свом раду или да се користе искуствима и резултатима његова рада. Цвијић је особито унапредио Српски етнографски зборник, у ком ,је кренуо серију „Насеља” (до сада 28 књига) с обилатим и драгоценим материјалом из области проучавања сеоских насеља у свим деловима Југославије. Нажалост, после Цвијићеве смрти знатно је умањена активност Српске краљевске академије на том пољу. Ма да је много рађено на проучавању нашег села, ипак је урађено мало, и ми уопште не познајемо довољно наше село, а у неким областима нимало. Сем тога то наше познавање села је једноставно. Незгодна страна досадашњег рада на проучавању села је и у том што резултати тог проучавања нису популарисани, те се још одржавају многе заблуде о селу. Једна од многих заблуда које владају у нашем друштву јесте да смо ми сви ~'сељаци”, да смо сви ~изишли из опанка”, те да већ самим

БРА 3 Д А