Arhiv UNS — Selo

тим познајемо прилике и менталитет села, па нам није потребно да га упознавамо. Истина j'e да у нашој земљи сеоско становништво чини огромну већину од 84%ји да, поред тога, и по самим градовима има приличан проценат становништва које живи од сеоске привреде и на сеоски начин. Она мањина градског становништва, иако је готово сва биолошки пореклом са села, разликује се потпуно од своје сеоске околине, јер је у градовима, који су код нас готово сви туђег порекла, примила други начин живота и друга схватања. Разлике у начину живота, друштвеној организацији и у погледима на свет не само да су довеле до неразумевања између та два дела народа него и до неповерења, па и непријатељства, што је све последица дуготрајног развитка у различитим правцима и има корена у давној прошлости. Поред тога што се уопште разликују град и село, постоје и уже разлике обласног карактера. Нису ни сви градови једнаки. Довољно је само да напоменем села у југоисточним крајевима динарске области и села у Повардарју или у бившој Војној Крајини. Док су села у динарским крајевима раштркана и малена и тек са замецима народне сеоске организације, у Јужној Србији су данас села по правилу неправилно збијена и с веома развијеном и чврстом организацијом села као једне друштвене и привредне јединице. На организацију села има обласне разлике у том погледу код нас уопште није обраћана довољна пажња, те отуда многе незгоде и неуспеси, јер законодавство (уколико је уједначено) и разне наше установе третирају село у свим деловима државе подједнако. Иако нам је држава по саставу свог становништва обзиром на место становања и занимање „сељачка”, ипак је држава та која је до данас најмање учинила за проучавање села. Сав рад на томе препуштен је приватној иницијативи и неким научним установама које су остављене без сретстава. Нарочито етнолошки музеји, који су требали да буду установе за проучавање и прави научни заводи попут геолошких и сличних завода, немају довољно особља ни за своју садашњу службу, а камо ли за шири рад, нити имају сретстава за одржавање постојећих збирака а камо ли за прикупљање нових. Академија наука помаже једино приватну иницијативу, а од ње нити се може очекивати нити тражити да води ширу и организовану акцију. Тако је код нас једино проучавање села и нашег човека остало готово сасвим занемарено. Ма да би се сретства која би се уложила у тај посао богато исплитила на тај начин што би се уштедило много на губицима који би се избегли кад би се разне акције на „подизању” села ослањале на резултате претходног проучавања.

ПРОУЧАВАЊЕ СЕЛА