Arhiv UNS — Selo

Проучавање села намеће се, међутим, из чисто практичних разлога. Познавање села потребно је не само научницима који се баве теориски науком о народу него и свима који имају ма какве везе са селом и сељаком. У Сједињеним америчким државама, у наше време, захтева се познавање и разумевање социјалних односа аграрног живља и од правника, и од економисте, и од социјалног политичара, и од педагога, иод душебрижника. И код нас би несумњиво сасвим друкчије изгледала наша основна настава када би учитељи износили из школе више знања о свом народу, а нарочито кад би били боље упућени .у хумане, социјалне и психичке особине оног света у чијој средини треба да раде као васпитачи. Рад на унапређењу сеоске привреде не би се могао ни замислити без претходног проучавања постојећих начина рада. Отуда многи неуспеси, неповерење и потсмех с којим сељак тако често дочекује акцију од стране школованих људи. Без икаквих претходних студија сеоског човека и његовог односа према земљи поступало се је и у акцијама од већег значаја, као што је на пр. колонизација. Напш законодавци обично никако не воде рачуна о правним схватањима на селу те је отуда велика разлика између обичајног права и писаних закона, на које се стога сељак тешко може да навикне. Претставници наших управних власти обично ни појма немају о менталитету „народа” с којим су стално у додиру и који треба да познају. Према изложеном, проучавање села код нас још увек није на оној висини на којој би требало да буде и још увек се не схвата довољно његов велики практични значај. Чак се ни теориски ни практично не искоришћују у довољној мери ни резултати досадашњег проучавања. Стога је неопходно потребно да се тај посао из основе реогранизује: да се постојеће установе (академије, музеји, заводи на универзитетима) оспособе или да се створе нове установе које ће се бавити проучавањем села на најширој основи, користећи се уз то и приватном иницијативом. Треба израдити један план рада и целу акцију централисати (за целу земљу или за поједине области, бановине). То је потребно и ради јединства урадити и ради економисања, јер би се на тај начин избегло да се више лица баве истим послом или да се у једно место одлази у више махова рада разних проучавања, која би се могла обавити одједаред. Такви заводи служили би онда и као врло корисни саветодавни органи државним и управним установама и они би једини могли дати основу за смишљену и успешну културну политику и етнополитику, као и за рад на етнобиолошком, хигијенском, па и привредном подизању села. Док и код нас не дође до стварања таквих завода и планеког уређења проучавања села, треба продужити са доса-

БРАЗДА