Arhiv UNS — Selo

ПРОБЛЕМ ПЕТРОЛЕУМА У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ

Европа није имала ту срећу да се у њој појави овај животни елексир мотора, познати под именом „петролеј”. Само једна земља на југоистоку Европе, Румунија, на коју се природа осмехнула, премда ни до данас поменута држава од ове драгоцене материје није видела још никакве нароните користи. Велике земље као Енглеска, Француска или Немачка тиче се искључиво нашег континента, а нарочито она прва и друга, имале су довољно обезбеђене количине погонских материја. Немачка као права континентална сила све до почетка првог светског рата је била финансиски знатно заинтересована у румунском петролеуму преко своје четири велике банке. Али пораз је донео собом избацивање немачког капитала из Румуније од стране победиоца. За читаве две деценије доцније, немачки капитал није могао доћи до изражаја у свом ранијем петролеумском поседу. Зашто овде додирујемо баш Немачку? Стварност утврђује а ми морамо поштовати чињеницу. Немачка је средшпна континентална сила са одлично организованом производњом. Свет нарочито води рачуна о њеној индустрији. Поред осталих ствари и ми овог тренутка стојимо „у петролеумској зони”. Значи да ће се неко, највероватније је то, заинтересовати и за нас. Природно је да ћемо и ми морати водити рачуна о ономе или онима, за које сазнајемо, о којима нам искуство говори, да се интересују и поред осталих ствари и за поменуту „петролеумску област”. Знамо већ да је Немачка јака индустриска земља. Њена мирнодопска потрошња погонских течних материја износи око 4 милиона тона годишње, седам стотина хиљада тона мазивних уља и слично. Ратни привредни теоретичари закључују да се ратна привредна потрошња погонских течних материја у односу према мирнодопској, повећава најмање за пет пута. Према плану из 1934 год., Немачка је требала да има на расположењу у години 1940 тачно 2 милиона моторних возила. Додајмо томе поморску флоту, ваздушну флоту, разне моторе. А све ово зависи од петролеума. Очевидно је да Немачка мора да створи довољну количину погонских материја, било којим путем. Познати немачки радник, Рајман, каже у једној књизи из године 1934: „У току 1918 Немачка је морала да заузме Румунију. Требали смо петролеума. Али премдаЈ је се радило и дању и ноћу, премда су били пуштени у рад сви извори, и то се је показало као недовољно. „У оном тренутку”, каже даље Рајман, „када су турске трупе 1918 год.

90

БРАЗДА