Arhiv UNS — Selo

ргеше za pojedine radove i za svaki radni dan, nije se radilo po planu, pa je sve to otežalo zavođenje normi. N’aši rukovodioci poljoprivrednih mašinskih stanica, pogotovo direktori i glavni mašinisti, nisu osetiii pun znacaj normi. Uvođenjem radnin norrai ostvaruje se ne samo socijaiisiičko načelo: nagrađiti svakog po radu, večse postiže niz drugih preimućstava, koja povećavaju i produktivnost i kvalitet rada. Bez uvođenja normi ne može se remont pravilno planirati, potpuno proveravati na poslu svaki pojedinac, kako kvalitetno tako i količinski. Norme silno razvijaju samoinicijativu kod radnika, oni više razmišljaju o poslu, nastoje da ga što bolje i racionalnije izvrše, odbacuju nepotrebnd i nekorisne radnje, omogućuju potpunije takmičenje u radu, a sve ovo utiče i na brže uzdizanje stručnih znanja. Zato se moraju uvesti пе samo radne norme, nego i norme utroška raaterijala, rezervnih delova i pomoćnih sredstava. Všša rukovodsiva poljoprivrednih mašinskih stanica moraju nastojati da se što pre odrede i uvedu' ovi normativi. 5) Planiranju remonta u poljoprivrednim mašinskim stanicama pristupilo se potpunije tek u ovogodišnjoj zimskoj kampanji. DB rektori i glavni maŠinisti poljoprivrednih mašinskih stanica nisu se dovoij io založili da načiae realan plan. Oni nisu plan shvatili kao moćno oružje koje im obezbeđuje blagovremeno izvršenje remonta. Za njih plan nije živa i praktična delatnost čitavog kolektiva, usmerena na obezbeđenje sveg potrebnog materijala i delova, na pravilan raspored alata i mašina u radu, na održavanje i jačanje radne discipline, na izvršavanje normi rada, na praćenje kako se dnevni plan izvršava, na razvijanje takmičenja u , radu kako bolje organižovati posao i poboljšati 'kvalitet, kako blagovremeno izvršiti popravke. Plan remonta nije tako shvaćen. On je običan „arhivski predmet", on zadovoljava formu, on je bez sadržaja bez živih Ijudi, koji su rešeni i koji se bore da ga ispuhe i premaše koji se svakodnevno interesuju koliko su ga osvojili prebaciii —■ i koji nalaze nove metode rada da bi ga sutra potpunije izveli i više prebacili. Zato što je plau bio „arhivski predmet" _nije u Uroševcu i Inđiji popravljeno više od po jedan traktor za mesec dana, jer radni kolektiv nije imao plan na diskusiji, nije svakodnevno, pa ni desetodnevno, pratio ostvarenje piana, analizirao propuste i borio se za njegovo ostvarenje. Direktori i glavni mašinisti nisu potpuno osetili da im planski. rad daje perspektivu u radu, -koja je nužna da bi se sve poslovanje u celini obuhvatilo i da bi se likvidirao ~rad na parče", koji sigurno vodi sve večim propustima u radu, sve većem neuspehu. Analiza remonta preko evidentiranih podataka nije zavedena. Upoređenje izvršenog rada sa planiranim ne vrši se, pa se zato

87