Arhiv UNS — Selo

i ne otkrivaju i пе otstranjuju blagovremeno uzrod kritičnih operacija u remontu. „Arhivski" odnos prema planu pretstavlja ustvari otpor planskom radu. Zato se za stvarno uvođenje plana u remont i ostalo poslovanje, za uvođenje evidendje i operativne analize evidentnih podataka moraju u punoj meri založiti administrativno-* operativna rukovodstva, jer je planski rad najjača materijalna baza za brz razvoj poljoprivredne mašinske službe. 6) Nebriga o Ijudima, koja pretstavija problem i za ostalo osoblje poljoprivrednih mašinskih stanica, uticala je da su izvesne poljoprivredne mašinske stanice napustili najbolji radionički stručnjaci. Ta se nebriga ogledala u lošem snabdevanju, nepravilnom 'nagrađivanju, nepoboljšavanju uslova rada itd. Svakako će se remont u poljoprivrednim mašinskim stanicama poboljšati otkianjanjem iznetih i svih ostalih propusta. No to јоз nije rešenje za pravilno i potpuno funkcionisanje remonta. Naše radionice moraju obuhvatiti i remont ostalih traktora, tj. traktora državnih imanja,. SR zadruga i privatnika, јег ćemo punom upotrebom svih traktora povećati procenat mehanizadje u poljoprivredi. Sa postojećom organizacijom radionica i postojećim sistemom popravki ’poljoprivredne mašinske stanice ne mogu obuhvatiti ove popravke. One sada jedva stižu da održavaju i svoj mašinsko-traktorski park. Samo osnivanjem reonskih remontnih zavoda, poljoprivredne mašinske stanice bi mogle obuhvatiti remont svih traktora. Industrija i Glavna mašinska radionica u Novom. Sadu izrađivale bi samo rezervne delove. Remontni zavodi u svom reonu bi vršili sve velike popravke traktora (bušenje i brušenj© stublina, glačanje osovina, nalivanje i obrada ležaja itd.). Remontni zavodi bi imali specijalne uređaje i alate potrebne za obradu delova i montažu sklopova i motora, za tehničku kontrolu i probu motora. Poljoprivredne mašinske stanice bi vršile sithe popravke traktora, montažu motora na šasiju i popravku ostalih poljoprivrednih mašina. Uvođenjem i osposobljavanjem remontnih zavoda znatno bi porastao kvalitet i proizvodnost rada. U remontnim zavodima bi se mogao organizovati gmpni rad od manjeg broja srodnih operacija, mogli bi se bolje iskoristiti, na odgovarajućim radovima, i kvalifikovani i nekvalifikovani radnici, potpunije uvesti međuoperacijska kontrola, brže uzdizati i. osposobijavati radionične kadrove, lakše zavesti norme, boIje iskorisliti alat, uređaje i mašine radilice, znatno sniziti troškove rernonta itd. Na pr., primitivna obrada ležaja pet puta duže traje nego ako se izvodi pomoću odgovarajućih uređaja.

88