Arhiv UNS — Selo

Из нашег листа npe 20 година

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ЗАДРУГАРСТВА (ВРСТЕ ЗАДРУГА) 1. Земљорадничке набављачке задруге представљају без сумње најјачу задружну грану. Њихову снагу чини пре свега то, што се у њиховом чланству налазе најшире масе радног света села. Земљорадничко-набављачко задругарство требало би оспособити да се укључи у планско снабдевање села. Све задруге бавиле су се до сада, углавном набавком индустријских и монополских производа и њиховим растурањем на селу. Међутим, исте те задруге могу с успехом прикупљати земљорадничке производе са села ради заједничке продаје. И баш на тај начин оне се могу чврсто повезати са градским потрошачким задругарством и државним предузећима. 2. Земљорадничке произвођ анке и прерађивачке задруге. У овом случају мора се правити разлика између правих проидвођачких задруга у чијим основама лежи заједнички рад и тзв. произвођачких задруга код којих се ради само о заједничкој продаји, док је производња индивидуална. У групу правих произвођачких задруга спадају: виноградарске, млекарске, кудељарске, уљарске, рибарске задруге; задруге за заједничку обраду земље итд. „ЗАДРУГА" 11. новембар 1945. ТРАНСПОРТИ ИСЕЉЕНИКА НА ПУТУ ЗА ВОЈВОДИНУ ПРОЛАЗЕ КРОЗ САРАЈЕВО Кроз Сарајево свакодневно пролазетранспорти исељеника на путу за Војводину. Антифашистичке организације у Сарајеву, а нарочито одбор Црвеног крста, предузели су све мере да се путницима пружи помоћ и окрепљење. Та пажња нарочито дира сељаке који су много жртвовали за нашу слободу. Међу исељеницима који одлазе у Војводину налазе се углавном породице бораца народноослободилачког покрета. Тако је у једном транспорту пропутовала једна група породица из села Лукавца, невесињски срез, која је дала низ истакнутих јунака у народноослободилачкој борби. Ту се налазила и породица познатог херцеговачког јунака и устаника Дукице Граховца, народног хероја, који је погинуо 1942. године. Његова мајка, насмејана и радосна, изашла из вагона да се слика. Деведесетогодишња старица извадила је из пртљага златни орден и ставила га око врата говорећи с поносом: „Знам да је мој син Дукица погинуо као и остали да би добили ову слободу. Они су ово нама израдили. Зато ми и можемо сада ићи тамо на нова огњишта". „СЕЉАЧКА БОРБА“ 1945. АЛЕЛ СТАНОВНИШТВУ СРБИЈЕ ЗА ОБАВЉАЊЕ СЕТВЕ Ради лакшег и систематског извођења овог посла сви НОО по окрузима, срезовима, општинама и селима, имају одмах да организују своје одборе за сетву који ће руководити целим радом око обраде и сетве расположивих површина. Они ће имати дужност да ангажују и распоредеза рад сву расположиву радну снагу: људску, сточну и моторну као и све справе и алате на својој територији како би се благовремено и добро обрадила земља за сетву усева. Поред тога они ће се постарати да набаве и дотуре онамо где треба потребне количине семена за сетву да би се могла на време засејати сва припремљена површина. У ове одборе имали би да уђу најбољи и најзаузимљивији пољопривредници. „ЗАДРУГА“ април 1945. ЧИТАОЦИМА „СЕЉАЧКЕ БОРБЕ" Да би наша „Сељачка борба“, као опште сељачки лист, могла удовољити крупним захтевима у вези са многобројним питањима села, потребна јој је најшира сарадња сељака и наших познавалаца и пријатеља села. Потребно је да сељаци пишу дописе, писма или постављају питања нашој редакцији. Ми ћемо тај материјал или штампати или појединачно одговарати онима који напишу, или ћемо на већи број питања која се односе на исти предмет одговарати свима у виду мањег чланка или објашњења. На тај начин наш лист ће заиста постати снажан помоћник сељаку. „СЕЉАЧКА БОРБА“ 1945. УЛОГА ЗАДРУГАРСТВА У РЕШАВАЊУ ЕКОНОМСКИХ ПРОБЛЕМА Као произвођачке задруге на селу послужиће подизању и унапређењу пољопривредног рада, набавком алата и справа, набавком бољег семена, бољих сорти воћа, племенитих грла стоке итд. Оне су орган преко кога се селу може пружити помоћ у виду справа, кредита, стручног савета итд. Кар здравствене задруге проширПће мре-

жу здравствених установа и омогућити сељаку да користи услуге ових установа и лекара. Коначно оне су нарочито у селу, школа међусобне помоћи и заједничких напора и послужиће као етапа ка вишим и савршенијим облицима рада и удруживања. „ЗАДРУГА“ 1. август 1945. ПЛАН НАСЕЉАВАЊА БОРАЦА ИЗ РАЗНИХ КРАЈЕВА У ВОЈВОДИНИ Аграрни савет је донео Одлуку колико ће се из које федералне јединице населити бораца у Војводину. Они he се насељавати групно. По toim плану борци из Србије насељаваће се у јужном Банату у срезу белоцрквенском, ковинском и панчевачком, у Бачкој у срезу оџачком и у Срему. У Банату ће у три села среза панчевачког и у једном селу среза петровградског бити насељени борци из Македоније, у срезу јашатомићком и вршачком борци из Словеније. Највећи број насељеника у Банату биће из Босне и Херцеговине. Они he се населити у срезовима јашатомићком, петровградскloм и великокикиндском. Борци из Црне Горе населиће се у Бачкој. Борци из Хрватске населиће се у Барањи, у делу Срема који је припао Хрватској и у Бачкој у срезовима сомборском, апатинском и оџачком. Још he се у срезу бачкопаланачком населити део Босанаца и Херцеговаца. У Срему ће се населити првенствено борци из Срема. Борци из Војводине населиће се првенствено у крају одакле су, или по тражењу у друга места Баната, Бачке и Срема. Куће he борци добити у месту где добијају и земљу по распореду Главне комисије. Земаљске владе донеће своје законе о аграрној реформи и колонизацији и такође и друге законске мере и одлуке које ће бити допуна донетим наредбама и одредбама. Њима ће бити одређено на који начин ће добити земљу и сви други у своме крају или на другом месту. „СЕЉАЧКА БОРБА“ 1945.

ШТА ДОНОСИ ЗАКОН О КОНАЧНОЈ ЛИКВИДАЦИЈИ ЗЕМЉОРАДНИЧКИХ ДУГОВА

Закон о коначној ликвидацији земљорадничких дугова од 27. октобра 1945. године објављен у „Службеном листу“ ДФЈ (сада „Службени лист ФНРЈ“) од 16. новембра исте године, дефинитивно је решио питање земљорадничких дугова и скинуо тежак терет с леђа наших земљорадника. Ранији ненародни режими покушавали су да „реше“ питање земљорадничких дугова. Повереници и зеленаши искоришћавали су сва средства да нашег земљорадника угуше, да створе од њега вериог слугу капиталу и оруђе за експлоатацију. Они су у томе и успевали, јер су их бивши противнародни режими свесрдно помагали. Почевши од Закона о заштити земљорадника од 20. априла 1932. до Уредбе о ликвидацији земљорадничких дугова од 26. септембра 1936. године све је било срачунато на то, да терет дуговања, као последице привредне кризе, буде пренесен на грбачу нашег земљорадника. Али, и поред тога тешког терета, дух борбених и земљорадничких маса није кДонуо. Он је плануо у народноослободилачкој борби и осветлио пут којим је наш народ пошао за време ослободилачког рата и којим данас снажно корача напред. Наша нова држава решила је поред многих других питања, напред наведеним законом и питање земљорадничких дугова, и то на следећи начин: I) Сви дугови на које се односи Уредба о ликвидацији земљорадничких дугова од 26. септембра 1936. године и чији износ, утврђен поменутОм Уредбом, није по извршеном смањењу прелазио 5.000 старих југословенских динара гасе се у целости.

11. У целости се гасе и следећи дугови; 1) Ако је у питању дужник који је активно учествовао у народноослободилачкој борби; 2) ако је дужник или који од чланова његове породице (брачни друг, родитељ, деца и унуци) који је живео с њим у кућној заједници до 6. априла 1941. године а) изгубио живот у народноослободилачкој борби, б) изгубио живот као борац Југословенске армије или као грађанско лице услед ратних догађаја у међувремену од 6 до 18 априла 1941. године. в) изгубио живот услед фашистичког терора окупатора и његових помагача и г) изгубио живот у непријатељском заробљеништву. III) Гасе се у целости и дугови земљорадника који су услед ратних догађаја или непријатељске окупације претрпели штету у толикој мери да нису у могућности да плате свој дуг, а помагали су на који било начин народноослободилачку борбу. Гасе се дугови, и то делимично, и оних земљорадника који су, и поред претрпљене штете, по предњем ставу у могућности да плате један део дуга, а помагали су народноослободилачку борбу. IV) Сви остали земљорадници дужни су да плате дуг у року од шест месеци по ступању на снагу овог закона, пошто дуг буде предходно претворен у динаре ДФЈ по ставу 1 члана 1 Загсона о регулисању предратних обавеза (по сразмери 10 старих југословенских динара за 1 динар ДФЈ). Овај дуг се плаћа без икаквих камата, „ЗАДРУГА" 31. децембар 1945.

АГРАРНА РЕФОРМА У СРБИЈИ

Пре три месеца Савезна народна скупштина донела је Закон о аграрној реформи и колонизацији. Тим Законом узима се земља из руку велепоседника, банака, зеленаша и даје се сељацима који је немају уопште или имају недовољно. Примењујући тај закон на своје сопствене прилике, народне скупштине федералних јединица треба да донесу такве законе свака за своју федералну јединицу. Хако је пре кратког времена кроз Законодавни одбор Народне скупштине Србије прошао Закон о аграрној реформи и колонизацији па је упуКен Председништву скупштине на озакоњење. Као што је познато Србија је земља малих поееда. Из статистика од 1931. године види се да је било у Србији 120.000 газдинстава чији се посед кретао од пола до два хектара што је недовољно за живот једне породице. У исто време било је 780 газдинстава која су имала 50 и више хектара и заједно поседовала површину од 76.000 хектара. Изнад 500 хектара било је 120 имања, која су укупно имала 35.400 хектара земље. Свакако да су се од 1931. па до ослобођења ови односи променили, али не на штету велепоседника, већ на њихову корист. Сиромашни и средњи сељаци, задужени до гуше, морали су да продају комад по комад своје земље или им је земља за рачун дугова била силом продавана. После првог светског рата Југославија је доживела „аграрну реформу", али је та реформа спроведена више зато да се замажу народу очи, него да се стварно одузме велепоседницима земља. Зато није ни чудо да је од 5,200.000 хектара велепоседничке земље у дравској, савској и дунавској бановини лало под удар аграрне реформе свега 600.000. У Војводини је том истом аграрном реформом одузето само 41% велепоседничке земље, док је већи део земље и даље остао у рукама велепоседника. Нови Закон о аграрној реформи темељито решава ово питање. Под удар тог Закона спадају сви велики поседи изнад одређеног максимума (највећа количииа земље коју може да има једна породица), која се креће између 25—35 хектара. Треба нагласити да Закон води рачуна коме земља припада, да ли власник поседа земљу обрађује или је не обрађује. Уколико сам не ради, а има 25 хВктара обрадиве, односно 45 хектара укупне површине или мање, оставља му се три хектара, а остало одузима уз накнаду једногодишњег прихода с тог земљишта. За земљу изнад 25 хектара укупне површине не добија никакву одштету. Власник који обрађује свој посед може да има 20—35 хектара обрадиве земље. односно до 45 хектара укупно, а остало потпада под удар аграрне реформе, с тим да добија оштету за одузету земљу у износу једногодишњег прихода са те земље. Неземљорадницима испод 25 хектара обрадиве, односно 45 укупне површине и земљорадницима без обзира на величину поседа неће се узимати живи и мртви инвентар. Под удар аграрне реформе спада надаље сва земља банака, предузећа, деоничарских друштава, верских установа, свих врста задужбина, земљишни поседи који су за време рата остали без правног наследника. За ту земљу заједно са живим и мртвим инвентаром не даје се никаква оштета. Закон води рачуна о задругама. Уколико у некој задрузи има више ужих породица, свака од њих има право на величину поседа предвиђену максимумом. Закон такође омогућава црквама и манастирима да задрже по X« хектара земље, а манастирима од веће историјске важности до 30 хектара оранице и 30 хектара шуме. Засада се још не може рећи колики ће бити земљишни фонд у Србији после спровођења аграрне реформе. Сигурно је да ће тај фонд бити тако велик да he за њега један добар део сељака моћи да подмири своје потребе, али да неће бити толико велик да би се могле подмирити све потребе. Зато је Аграрни савет одредио да се у Војводини смести 6.000 породица бораца из СрбиЈе на земљу која је била пре у поседу Немаца. Што се тиче Војводине рачуна се да ће после извршене аграрне реформе земљишни фонд располагати са око 300.000 катастарских јутара за потребе унутарње колонизације. Нз тог фонда моћи he подмирити своје потребе знатан броЈ Војвођана сељака којима је земља потребна. Посебни проблем чини Косовско-Метохијска Област у коЈој су бивши ненародни режими одузимајући земљу Шиптарима учинили низ неправди. Да би се то исправило, основана је комисиЈа Савезног министарства за колонизациЈу која враћа Шиптарима отету земљу. Насељеницима који су изгубили земљу додељује се ова на другом месту. Земља коју ће сељаци добити аграрном реформом даЈе се уз незантну оштету и она постаје њихово приватно власништво, Једина обавеза Јесте да земљу сваки сам обрађује и да је не може отуђити за следећих 20 година. Сељаци који ће добити већ обрађену земљу требаће држави да плате семе и трошкове око орања и засејавања. Да би се аграрна реформа што боље и тачниЈе спровела у живот, формираће се у сваком округу окружни аграрни суд, коЈи ће решавати све спорове и доносити меродавне и коначне одлуке по свим иитањима аграрне реформе и колонизациЈе на свом подручЈу. Дошло Је наЈзад време да се оствари давна жеља сељака. Требало је много година, требало је пролити много крви, да 6и се уништили сви неприродии заостаци средњега века који су тако тешко тиштили сељаке, Народноослободилачка борба поред многих других великих тековика створила Је могућност да се спроведе у дело потпуна аграрна реформа, да земљу добиЈу они који је обрађуЈу. „СЕЉАЧКА БОРБА« 1945. ПРЕУЗИМАМО СБЕ МЕРЕ ЗА СУЗБИЈАЊЕ НЕПИСМЕНОСТИ Свако село и заселак морају узети учешће у борби против неписмености. Сви писмени људи села, на првом месту задружни функционери, морају са органима власти приступити образовању Комисије за наредно просвећивање, кбја ће хитно приступити ликвидацији неписмености. Посао је неодложан и треба га свртпавати што пре. Немојте чекати иницијативу са стране. Организујте се сами. Помозите акцију народне власти у том сектору. Некадашња власт је држала иницијативу у својим рукама, као средство којим је владала. Нова, препорођена земља у којој су сви грађани равноправни, даје вам неограничене могућности да сами покрећете послове од опште народне користи. Баците се, дакле, на посао. Почните борбу против неписмености храбро и одлучно, као што сте неустрашиво водили борбу против непријатеља са стране и у земљи. Неписменост је зло које се мора сасвим искоренити, ако се хоће напредак-у сваком погледу. Сузбијемо ли њу, ојачаћемо темеље државе. „ЗАДРУГА" 31. децембар 1945. ЗЕМЉОРАДНИЧКО ЗАДРУГАРСТВО И ОСНОВНА ЗАДРУЖНА НАЧЕЛА Основним начелима задругарства обраћена је велика пажња произвођачким земљорадничким и прерађивачким задругама. Набројане су неке од основних врста тих задруга као што су: виноградарске, млекарске, кудељарске, рибарске, уљарске, пчеларске итд. као и задруге за заједничку обраду земље. У старој Југославији није се поклањала готово никаква пажња овим задругама. Отуда је њихов број био врло мали. Међу произвођачке задруге убројане су и сеоске које су биле најбројније, у ствари биле задруге за заједничку продају а не и за заједничку производњу. Народна власт жели да помогне пре свега прво произвођачке задруге које се темеље на заједничком раду својих чланова, који не искори* шћују туђу, најамну радну снагу. „ЗАДРУГА" 25. новембар 1945.

КОЛО НА ЊИВАМА (1946. годане)

Број 1034—35 / схрана ЗАДРУГА

12