Arhiv UNS — Selo

УТИСЦИ И СЕЋАЊА

Др Браннслав МИЛОСАВЉЕВИЂ: У Београду се не производи ни сено ни зс-6 (Наставак са 5. стране) ОД ДЕЦЕМБРА 1951. па до јула 1952. био сам на дужности директора Главне управе за пољопривреду НР Србије. Шта је био задатак управе? Управо је почињао период децентрализације у привредним и друштвеним службама. Наш је задатак био да се бринемо о унапређењу пољопривреде и да доносимо потребне прописе за фегулисање извесних питања. Контролисали смо и спровођење оних прописа које је доносила Народна скупштина или влада Србије.

Најупечатљивији утисак из тога периода? Престале су примене административних мера у откупу, дакле почињао је период ослобађања иницијативе произвођача. Међутим, одмах смо уочили да је основни проблем у овоме одвићи људе старих навика. Познато је: дотле су људи научили на питају оне „горе“ за сваки искрсли проблем. И навикли смо их на то јер смо и сами слали таква упутства. Али, у спровођењу децентрализације, Дбкле у данима кад је таква пракса морала да престане, Управи је и даље долазило дневно хиљаде писама из срезова, општина и пољопривредних оргаиизација. Да се сетим неког детаља? Једна општина познатог града имала је у том периоду чистачку колону с четири коња. Од управе су писмом тражили да јој додели нешто сена и зоби за те коње јер су цене порасле. Одговорио сам: у Београду се не производи ни сено ни зоб! Мало помало сузбили смо навалу писама, почео је природан и нормалан процес осамостаљивања инцијативе произвођача. Да ли је тај шестомесечни период још по нечему карактеристичан? Сећам се да су те године први пут одвојена већа средства за унапређење науке, за производњу семена, за повећану употребу ђубрива. Стојаднн СТОЈКОВИЋ: Значајјна и дубоке промене у задругарству Као друштвено-политички радник дуго година сам рздио у задругарству. На

положај председника Савеза земљорадничких задруга СР Србије дошао сам 1. новембра 1947. године и био све до 1953. године. У то време није било скоро никакврг искуства у развоју социјаличког задругарства. Напротив, постојала су стара искуства и стара традиција предратног задругарства које се развијало на класичним капиталистичким позицијама. Први задатак у то време био је тражење нових облика за развој задругарства у духу и смерницама наше социјалистичке друштвене стварности. Путоказ и теоријска основа за изналажење путева и облика био је познати теоријски рад „Лењинов кооперативни план“ и теоријска студија друга Кардеља „Земљорадничко задругдрство у планској привреди“. ' Први петогодишњи план поставио је у то време пред пољопривреду крупне задатке у сврху њеног унапређења и социјалистичког преображаја. Земљорадничко задругарство, онда као једини облик економске организације на нашем селу, добило је велику улогу организатора и носиоца акција и мера за унапређење пољопривреде. Међутим, оно није било ни организационо, ни материјално, нити кадровски спремно да прихвати тако обимне задатке. У то време, у нашој земљи су постојале такозване набавно-продајне задруге, па им је и карактер такав био. Истовремено су пословале и малобројне специјализоване виноградарске и сточарске задруге које су се углавном бавиле откупом и прерадом пољопривредних производа. Све је то представљало озбиљне тешкође и требало је извршити дубље револуционар-

не промене, поставити нове темеље развоју социјалистичког задругарства. Захваљујући пуној подршци Партије и Владе, а и великој подршци радног сељаштва, новоосновани Савез земљорадничких задруга Србије, чији сам руководилац био, одиграо је крупну улогу. Успешно је реорганизовано старо задругарство и од набавно-продајних задруга на нашем селу је израстао нов тип опште земљорадничке задруге чији је основни задатак унапређење и социјалистички преображај пољопривреде. У мом дугогодишњем раду у пољопривреди и задругарству овај моменат је био најупечатљивији и, мислим, дубоко значајан за развој нашег социјалистичког задругарства. РАЗМЕНА МИСЛИ И ИСКУСТВА

ДОПРИНОС ПОПУЛДРИЗДЦИјН ПОЛ»ОПРИВРЕДНЕ НДУНЕ

„Архив за пољопривредне науке“ већ пуне три деценије најактивније доприноеи уна пређењу наше пољопривреде, у највећој мери учествује у усавршавању наших младих научних радника v пољопривреди и успоставља сарадњу и размену мисли и искуства с пољсшриврвдним научним установама и стручњацима многих земаља. Стога и желимо да о овом изузетно значајпом туМачу научне пољопривослне мисли, чији плодан рад сво.јом дужином, квалитетом и корисношћу представља реткост, нешто више кажемо баш на дан јубилеја „Задруге“ чија је сврха v главним цртама, али v друго.ј средини, скоро подударна. Замолили смо др Бранка Пешића главног уредника „Архива“ од његовог стварања до данашњег дана, да нам исцрпније нешто о њему каже. * Развићем пољопривредног научног и истраживачког рада у нашој земљи после првог светског рата, а нарочито његовим наглим успоном после другог светског рата, неодложно се постављала потреба за пољопривредном научном штампом. Требало је саопштити резултате тога рада, да би се тиме координирале и саобразиле методе рада у научно-истраживачким установама. Затим, неодложно се налагало да се могућиости за подизање пољопривредне производње, које су и за неке климатске и едафске услове. и за социјалне и политичке прилике, утврђене научноистраживачким радом у нашим установама, доставе на право место и примеие у пољопривредној пракси. Отуда се 1934. године појављује наш први научни пољопривредни часопис „Архив Министарства пољопривреде“ који је до рата излазио тромесечно. По ослобођењу, као наставак овог часописа, одштампаиа је једна свеска „Радова пољопривредних научно-истраживачких установа“, у којој су публиковани радови обрађени за време окупације, Од 1947. године наставља се редовно штампање тромесечне пољопривредне иаучне ревије „Архив за пољопривредне пауке и технику“, која ускоро мења иазив у „Архив за пољопривредне науке“ која и сада редовно излази. Све ове едиције „Архива" издаване су у истом смеру. Прво, да се у њима сакупе и публикују радови из свих наших пољопривредних научних и нДучно-истраживачких установа. Затим, да се објављују само оригинални радови у којима се иа научним основама проучавају актуелни проблеми унапређења наше пољопривреде, као и питања од општег значаја за пољопривредну науку. Придржавајући се увек ових начела и примењујући увек висок критеријум у избору и оцени радова, „Архив“ је у свима едицијама био наш водећи пољопривредни научни часопис, а у иностраиству због свог високог научног нивоа врло запажен и убра.јаи у највеће пољопривредно научне часописе света. Унапређење наше пољопривреде Научне едиције „Архива“ за три деценије свога излажења изчосе 965 штампаних табака или 15.440 страна. Тај огромии материјал обухвата 777 посебних пољопривредних научних оригиналних радова, на чијој је обради суделовало 419 наших најистакнутијих научника и пољопривредних стручњака. У овом великом броју научних оригиналних радова, који потичу из свих научних и пољопривредних истраживачких установа у нашој земљи, сабрани су и обрађени сви досада третирани проблеми унапређења наше домаће пољопривреде. Овим огромним материјалом дају се нашим пољопривредним стручњацима на терену одређени

правци за рад. Тако „Архив“ у неку руку као центар за сакупљање и даље ширење доказних научних достигнућа у пољопривредној пракси, игра корисну улогу у нашој пољопривреди и њеном унапређењу уопште. Из радова у којима су обрађена питања од општег значаја за пољопривредну науку произлазе путокази са успешно постављање и провођење истраживања у сврху проучавања и решавања практичних проблема унапређења пољопривреде. У радовима у којима се решавају поједини практични проблеми иаше домаће пољопривреде, уз постигну¥е резултате, који почивају на сигурним научним истраживањима, износе се одговарајући начин, мере, методе и средства које треба применити у нашим климатским и едафским условима ради унапређења и подизања домаће пољопривредне производње. Овим научно утврђеним и експериментално опробаним подухватима постављена ,ie сигурна основа и дат је правац нашим пољопривредним управним органима и стручњацима на терену за успешне акције ради унапређења наше пољопривреде и подизање њене производње. Применом препорука, изнетих у радовима објављеним у едицијама „Архива“, постигнути су и очекују се велики резултати у нашој пољопривредној пракси. Рад у пољопривредним научно-истраживачким установама Изношење проучаваних проблема у оригиналним радовима објављеним у „Ариху" имало је велики утицај на координацију радамеђу установама. Излагањем, пак, примењених научних метода рада у проучавањима и обрадама појединих проблема спонтано се ишло на њихову разраду у заједничке методе свих усганова. Овим су често испуњавана та два услова, координација у раду и заједничке методе рада, које чине темељ за успех у раду пољопривредне научно-истраживачке службе. Значај тога је био тим већи што је наша пољопривредна научно-истраживачка служба временом била или без икакве, или без добро проведене организације. У научној обради 777 оригиналних радова објављених у „Архиву“ и 4.753 приказа пољопривред них научних радова, који потичу из 608 сталних и повремених часописа из 43 земље свих делова света, изложени су битни елементи који могу бити од користи иашим пољопривредним научницима и стручњацима у њиховом истраживачком раду. Удео „Архива“ у афирмацији наше науке и успостављању сарадње с иностранствои Издавањем „Архива" тежило се и томе да се преко овог нашег часописа, који је доста дуго био наша једина. а сада је водећа пољопривредна научна публикација, упознају пољопривредни научни кругови у иностранству с нашим пољопривредним мислима, с актуелним проблемима унапређења наше пољопривреде и с нашим достигнућима у научно-истраживачком раду при решавању тих проблема, Са том наменом, сваки рад је, да би био доступан иностранству укратко изложеп и на јсдиом страном језику, тако да се из тог прегледа јасно виде добивени истраживачки подади и постигнути резултати. Овим је „Архив“ за кратко време, успостављањем размеие с иностраиим часописима, доспео у врло велики броЗ земаља у свету, Поврх тога, радови у „Архиву“ се региструју и приказују у низу иностраних часописа и библиографија. Најзад, „Архив“ се у целини, због уздигнутог научног нивоа, издаје на енглеском језику, из средстава Сједињсних Америчких Држава, за њихове пољп""дне научгне и истраживдч"е установе.

Др EFAHKO ЦБШИЋ

ГОДИНЕ УСПОНА

(Иаставак са 8. стране) је око 56 милијарди динара, а v последњих 7 година 374,3 милијарде динара. До« смо у ранијим периодима улагали годишње од 3 до 10 милијарди динара, v седам поеледњих година ова cv улагања износила годишње о«о 53,4 милијарде динара. Оваква динамика улагања поклапа се с периодима интензивпог развоја пољопривредне'производње. Повећањем производње и улагањима инвестиционог карактера повећа на је и вредност основних средстава пољопривредних организација СР Србије са 26.8 милијарди v 1956. години на 276,5 милијарди динара v 1963. години. Фонд друштвеноорганизоване производње земље је v 7 последњих година повећан претежно друштвених газдинстава за 156.339 ха откупом земље и за 7.410 ха комасацијом. Послератни развој пољопривредне производње пратило је својим учешћем око 3.553 стручњака с високом и вишом стручном спремом, од којих пољопривредних стручњака 1.750, ветеринара 950 и економиста 760 и окр 7.230 стручњака са средњом стоучном спремом прљонривредних техни чапа 3,466, ветеринарских техничара 34. сред њег економског кадоа 1.570.

Од 1957. до 1964. године об.радиве површине дру-штвених газдинстава порасле су за 25%, а број пољо-привредних стручњака за 67%. У 1957. години на једно-г инжењера пољопривреде долазило ј-е 1.080 ха обрадиве површине, а у 1964. годиви ок-о 440 ха. Прве пројек-ције седмогодишњег плана развоја пољопривредне производње наше Републике полазе од претпоставке да ће даљ-и раз-вој и задатке планирања производње пратити побољшани економски услови, јер је то, у основи, регулатор од којег he зависити, поред осталог, и степен раз-вијености наших, несумњиво, разви.јених природних и економских потенцијала. Преко комплекса фактор.а, за које се пољопривредна производња сама мора поста-рати, и преко помоћ-и друштвене заједнице v сврху стварања повољнијих услова за привређивање, биће потврђена наша пређена аграрна политцка v нослератном периоду. а уједно створени и с-олидни основи за будући већи усно-н н ра-звоЈ цољо1привре|дне производње, без које се не може замислити већа ек-спанзија ни осталих нривр-едних rpaна. НИКОЛА КМЕЗИЋ

ЕЛЕКТРИЧНА М.УЖА

15

страна / Број 1034 —35 3 А Д Р У Г А