Arhiv UNS — Selo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ ВОЈВОДИНЕ И КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

»ЗАКОРАЧИЛИ« СМО У МОДЕРНУ ПРOИЗВOДЊУ

Pcniobop с покрајински м секрешаром за пољоприпргду Блажом Радоњићем

ДВАДЕСЕТОГОДИШЊИЦУ ОСЛОБОЂЕЊА, која се навршила у прошлом новембру, Косовско-Метохијска Покрајина је дочекала с великим успесима у развоју пољопривреде. Некадашњи крајеви у којима се углавном орало ралом, јео кукуруз и где је владала неписменост и општа заосталост, данас се скоро не могу препознати. Промене, извршене у двадесетогодишњем периоду у слободи, видљиве су на сваком кораку; у пољима с интензивним пољопривредним културама, бројним друштвеним газдинствима, новим путевима, прерађивачким објектима и, изнад свега, човеком с новим стандардом, схватањима о модерној пољопривреди и вером у још лепшу сутрашњицу. Управо то, успеси који су постигнути у развоју пољопривреде, били су предмет разговора с почсрајииским секретар ом за пољопривреду Блажом Радоњићем. База развитка друштвени сектор Наш основни циљ, у условима пренасељености и мале запослености у привреди која није била развијена, био је стварање чврсхе материјалне базе за развитак пољопривреде и социјалистичких односа на селу. рекао је на почетку Блажо Радоњић. С тога, поред основних промена насталих нашом аграрном политиком, најважнија карактеристика развоја пољопривреде на Косову и Метохији јесте јачање друштвеног сектора пољопривреде. Укупне инвестиције у основне фондове ове привредне гране у периоду 1947.- до 1963. годипе »зносиле су преко 42 милијарде динара. Највећи део тих средстава утрошен је за подизање дугогодишњих засада, изградњу хидромелиорационих система Призренско поље, Доње подримље, Орно Брдо, Витомирички плато и Јужнопећки канал, набавку расне стоке, механизацију, изградњу објеката за прераду, опремање стручне службе, изградњу основних комуникација и друго. База за друштвени сектор пољопривреде биле су утрине и шикаре. На тим површинама у Сувој Реци, Захаћу, Дубрави, Малишгану, Жутовцу и другим местима, створена су велика друштвена газдинства која обезбећују највећи део пољопривредних вишкова. Пољопривредне организације у Покрајини данас располажу са преко 40.000 хектара обрадивих површина или 10,5 одсто укупних обрадивих површина на Косову и Метохији. Само од 1957. године искрчено је и приведено култури преко 26.000 хектара. На новоосвојеним површинама ство рена су три велика пољопривредно-индустријска комбината: „Космет-експорт“ у Приштини, „Прогрес“ у Призрену и „Милан Зечар“ у Урошевцу као и већи број пољопривредних предузећа. Највише пажње кооперацији Поред друштвеног сектора на производњу пољопривредних вишкова и позитивних друштвених промена на селу највише је утицао развој кооперативне производње. Носиоци те производне сарадње била су друштвена газдинства, а нарочито 62 земљорадничке задруге у Покрајини које су такође израсле у веома јаке пољопривредне opraнизације. • Само прошле године каже Блажо Радоњић кооперацијом је било обухваћено преко 60.000 хектара земљишта индивидуалних произвођача. Коликрм брзином расте ова производна сарадња најбоље пока-зују примери да су у односу на 1961. годину површине у коонерацији под пшенипом, шећерном реном и дуваном повећане за око три пута, сунцокретом два пута итд. Друштвени сектор и кооперација учествују v укупној пољопривредној производњи пшенице са 66,6 одсто, шећерне репе 100 посто, сунцокрета 83,6 и дувана 100 посто, што доказује да она прераста из натуралне у робну производњу. Вредност основних средстава са којим располажу пољопривредне организације на подручју Покрајине износи 23 милијарде и 247 милиона дичара. Док је 1939. године на Косову и Метохији бшго свега три трактора данас их има 1.589, затим 307 комбајна, преко 4.100 прикључака и разних других пољопривредних машина. Мере у сточарској производњи биле су усмерене на набавку расне стоке, оплемењавање домзће стоке путем вештачког осемењавања а последњих година су предузетс значајне мере у погледу това стоке у кооперацији с индивидуалним произвоћачима Само у 1964. години произвоћачима је дато

преко 500 расних назимица, око 60.000 комада пилића расних кокоши. Одлучније мере у том погледу, које смо себи поставили за циљ, допринеће гећој запослености ста'но®ништва и повећању робне проњзводње меса, млека, јаја и других производа. Јачање друштвеног сектора и целокупна улзгзња у пољопривреду уомерена су на даљи развитак кооперативне производње па у погледу повећања пољопривредне производње и ДоХотка становништва на селу можемо у наредном периоду очекивати далеко веће резултате. Нове плантаже подстицај интензивној производњи Воћарско-виноградарска производња постављена је на савременим основама. Нове плантаже воћњака и винограда, нарочито у јужној Метохији, служе као примери модерне и интензивне производње. Говорећи о томе Блажо Радоњић је рекао; Колики је напредак остварен у воћарској производњи најбоље he показати подаци да је 1939. године н'а груписане воћњаке отпадало 3.164 хектара, а данас.их има 9.224 хектара. Од тога су око 2 хиљаде хектара новоподигнути савремени плантажни воћњаци. Значај ових воћњака не огледа се само у високим приносима него и у томе што они имају утицај на савремени узгој воћњака код индивидуалних произвоћача. Површине под виноградима су повећане од око 1.700 хектара у 1939. години на преко 7.000 хектара у прошлој години. Од тога се око 3.000 хектара налази под плантажним виноградима у друштвеној својини. „Пољопривредна“ индустрија У даљем разговору повела се реч о преради, повезивању пољопривредне производње са прераћивачком индустријом. Пошто је истакао да је та повезаност најбоље изражена код Пољопривредно-индустријских комбината Блажо Радоњић је рекао: Упоредо са развојем друштвеног сектора и кооперативне производње изграђен је низ прерађивачких објеката. У рејону јужне Метохије изграђена су 4 подрума за вино капацитета 1.500 вагона, у Пећи је изграђена фабрика шећера са капацитетом прераде 15.000 вагона шећерне репе, модерне кланице са хладњачама у Косову Пољу и Призрену, фабрика сточне хране и конзумна млекара у Косову Пољу, Комбинат за прераду дувана у Гњилану као и већи број аутоматских млинова, и >низ других објеката. У Призрену је току изградња фабрике за прераду поврћа и воћа капацитета око 1.000 вагона, у Пећи ће ускоро почети изградња фабрике пива као и низ других прерађивачких објеката у разним местима Покрајине. Тежња је усмерена на финализацију производње а то he, како се и до сада показало, дати снажан импулс даљем интензивирању пољопривредие производње. Снажном порасту пољопривредне производње допринео је и брз развој научне и пољопривредне службе. Са првим мерама за унапређење пољопривреде истовремено су организовани и Завод за мелиорације и наводњавање и Завод за воћарство у Пећи, Институт за сточарство и ветеринарство у Приштини, Завод за виноградарство у Призрену. Такође је организовано и 6 пољопривредних и 28 ветеринарских станица као и 4 станице за заштиту биља. Док је пре рата на Косову и Метохији било свега неколико данас има 807 пољопривредних стручњака, од чега су 315 инжењери агрономфје. Поред тога у пољопривредним оргаиизацијарла ради и 54 дипломирана ветеринара, и 24 ветеринарска техничара као и преко 3.000 квалификованих радника. У току је школовање већег броја пољо'приlвредних стручњака на факултетима и Вишој пољопривредној школи у Приштини, док се средњи стручни кадар за пољопривреду ствара у пет постојећих школа у Покрајини: Пригћтини, Пећи, Призрену, Липљану и Витини. Снажан пораст друштвеног сектора и кооперативне производње, развој научне и стручне службе као преоађивачке индустрије рекао је Блажо Радоњић по казују да смо закорачили у модерну по љопривредну производњу. Природно, мада ви овога пута не инсистирате на томе, има доста проблема у раду и развоју. Но без обзира на њих постојећа материјална база и искуства стечена у кооперативној произ водњи гаранција су бржег развитка пољопривреде Косова и Метохије у наредном периоду.

ВЕЉКО МИХАИЛОВИЋ

РАЗВOЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ И ДАЉЕ ОСНОВНИ ЦИЉ

Интерћју Милана Ноћкоћића, председника ' llpubpegHe коморе Bojbogune » Задрузи«

Замрљен да у разговору о најкарактеристичнијим појавама двадесетогодишњег развоја војвођанске пољопривреде одговори на неколико питања, председник Привредне коморе Војводине Милан Новковић је дао следеће одговоре: Реците нам укратко у каквом се стању налазила пољопривреда Војводине после ослобођења земље? Рат је оставио драстичне последице и на привреду Војводине, а посебно на пољопривреду. Још пре рата опремљеност, нарочито крупним пољопривредним машинама, није била у складу са захтевима напредне и интен зивне пољопривреде, и она је осетно погорш,ана због физичке истрошеlности и уништења од стране окупатора, а употреба млнерал них ђубрива уочи рата била је крајње ниска и незадовољавајућа. Велико смањење фонда рддне снаге и рагна разарања представља ла су знатно умањивање потенцијала и прризводних могућности у пољопривреди овога подручја. Ф Следећи период до 1957. године био је значајан по заостајању у односу на остале гране привреде. Шта нам можете рећи о томе? Овде треба најпре говорити о аграрној реформи и колонизацији, ОваЈ процес у Војводини због ширине захвата, има већи значај и утицај него у другим деловима земље. Од укупног фонда земље створеног аграрном реформом на Војводину ie отнало 668.412 хектара, односно 42,7 одсто. Значи да је укупно, 30 одсто, или 40 одсто ораничних површина са 01Дгонарајућим инвентаром, променило власнике. У нови посед је уведено око 42.000 породица. СоцијалистиlЧки сектор, а пре свега радне задруге, представљају нову поЈазу у пољонри вреди Војводине. У 1951. години v задругама ie било око 109.600 домаћинстава или 35 одсто са површином од 676.000 хектара. Реорганизацијом задруга и свођењем сељ,ачки х поседа на 10 хектара површине, дошло је до даљнх озбиљних померања v пољопривреди. Све је ово условило да се пољонривредна производња у првом послератном периоду креће испод предратног нивоа. У пооеђењу са предратним просеком 1930 —39. година индекс физичког обима проиlзводње за период 1947 —55. износио ie 90, у 1953. години 104, а у 1956. свега 88. Таква кретања указују на њен нестабилан карактер и на велику зависност од природних услова. Гледано кроз друштвени производ (по ценама из 1962. године) пољонривредна производња Војводине остварује v перноду 1948—52. године негативну годишњу стопу раста од 9,5 одсто, а v периоду 1948—56. такође негативну годишњу стопу р 4 аста од 1,8 одсто. Значи да читав период каоактерише опадање производње. У низу узрока који су довели до незадовољаваЈуће производње треба посебно истаћи ниока инвестициона улагања. Укупна улагања у пољонривреду у периоду 1947—56. roдине износила cv 81 милиЈарду динара или просечно годишње око 8 мили Јарди дпнара, што ниЈе било дов(sљно ни за одржавање про сте ренродукциЈе. * Од 1957. године пољопривредна производња и социјалистички преображај ce/in кренули су крупним корацима напред. Шта је досада постигнуто? У периоду после 1957. године нове мере долазе до изражаЈа v повећаном улагању и осталом. Улагања достижу наЈвиши ниво у 1959. години и износила су преко 45 мили Јарди динара. У наредном периоду она поново опадају до 1962. године, а тек v 1963. години износе 50 мили Јарди. Ове и друге мере одразиле cv се на Јачање матери Јално техничке базе, пораст производње и измену друштвено економских односа на селу. Укупна производња у ВоЈвотини у 1963. години повећана Је у односу на 1956. годину за 81 од-сто, однооно годишња просечна сто-па раста изно-си 8,6 одсто. ЗначаЈан пораст био Је све до 1960.. док Је 1961. и 1962. дошло до стагнирањ-а, па и опадања производње. На оваква крет-ања утицали су неповољни економски и дру-ги већ познати фактори. Ина-к, проширен Је друштвени фонд

земљишта, проширена и ОЈачаиа кооперација, повећан извоз, итд. * С обзиром на резултате, ванредно драгоиена искуства и вишеструку улогу у друштвено-економском животу села, реците нам нешто о квалитетним успонима коопераи,и]е? Индивидуалlни сектор у пољопривреди Војводине рзсполаже са око 70 одсто обрадивих површина, 57 одстр говеда и 72 одсто свиња. Међутим, и поред поеедовања значајних производних капацитета, индивидуални пољопривредни произвођачи остварили су ниску производњу и релативно мале тржне вишкове. Имајући овакав однос у виду, од 1957. године улагана cv велика средства и напори у циљу повећања произвдње на поседу индивидуалног пољопривредног произвођача. Основни носиоци друштвених средстава намењених за унапређење производње на приватном сектору биле су земљорадничке задруге. У последњих 7 година v основна средства задруга уложено је око 60 милијарди динара, тако да оне располажу са преко 7.300 трактора, 2.055 комбајна, као и великим бројем одговарајућих при!кључиих и других машина за обраду земље. У задругама ради 479 инжењера агрономије, 883 пољонривредна техничара, 364 ветеринара, 116 дипломираних економиста и 707 економиста са средњом школом. Може се слободно рећи да је највећи део земљорадничких задоута израстао v ■онажне привредне ортанизације, способне за озбиљне подухвате. Као резултат ■»деловања бројних економских и друштвених фактора, v последње време у неким селима Војводине се јавља комплексна кооперација чију основу чине усклађени обострани економски интереси. Њени оснвни елементи су дугорочни уговори, зај,едничко планирање производње, увођење бавремених мера, итд. Последице овакее сарадње су, пре свега, повећање производње на обухваћеним површинама v висини остварења на друштвеним газдинствима, јачањд задрута као крупног робнот произвођача. Резимирајући остварене резултате у кооперацији, може се рећи да' се она у‘ војвођанским условима афирмисалв као основни и на.јповољнији облик директног утица.ја дру штвених средстава на поеећање пољопривредне производње на индивидуалном поседу. Шта можемо очекивати од војвођанске пољопривреде у 1910. години? При постављању основних задатака пољопривреде у периоду 1964 —1970. година. пошло се од основних циљева и путева поеображаја пољопривреде, који су прихваћени актима на.јвиших друштвеио-политичких тела, имајући при томе v виду природне и привредне потенцијале v Војводини. расположиву матери.јално техничку базу и каДрове, резултате науке и стечено искуство праксе, ниво производне сарадње задруга и индивидуалних пронзвођача, измене у друштвено економским односима у наредном периоду. Значи, можемо очекивати најпре бржу стопу раста ,уз стабилнију производњу, још крупније резултате специјализације производње и даљи нацредак v индустоиј.ализацији производног процеса. Најзад, биће важно усавршавање организације такве структуре производње која ће омогућити бржу интензификацију и повећање најважнијих производа у окладу са потребама земље v пољопривредним производима за исхрану. преоаДУ и извоз. као и бржи и складнији оазвој привреде Покрајине v целини. Б Ђ.

ПРОИЗВОДЊА НА ДРМШТВЕНИМ ГАЗДИНСТВИМА У СР СРБИЈИ

3АДР У Г А Број 1034—35 / страна