Arhiv UNS — Stari listovi — Najstariji

Да се даље говори српскп у дпјелу Славоније, „а Хрватски говоре у Истри, Приморју, сјеверној Далмацији, те католпцп босански, бивше границе и католици славонски“, каже Миклошић у истом свом дјелу и то, да ова његова тврдња не треба, да се узме. као правац политичког рада народа српског п хрватског; „selbstverstandlich darf diese Ansicht nicht als Versuch gemeldet vcerden, beiden Volkern die Bahnen der Politik zn weisen: sie bediirfen einander'j- Да би читаоци „Виде“ што боље сазнали Миклошићево мишљење о српском, хрватском и словеначком језику, напомињем и то, да по његову мишљењу говоре Кајкавци уПровинцијадној хрватској словенски илн словеначки, Штокавци ту и у хрв. Крајини: Српски. У Х]жатској су Штокавци већином правоелавни Срби, као и у горњој Дадмацији и нознати су по народним пјесмама као ускоцн. Из овога се дакле види, што је Хрватима тешко на Миклошића. Ну чудно је, да је у књижевном хрв. академском друштву „Звонимиру“ овдадало једнодушно мишљење, да треба одсуством од свесловенске сдаве и поштовања Миклошићева обарати његову поменуту теорију и његов учењачки ауторитет! При]е поменути хрватски белестристични лист „Vienac“ у 11. броју написао је приликом смрти Миклошићеве и ово, да по Миклошићеву мпшљењу о језпку: „. . . najgore prolazimo mi Hrvati, jer Miklošić odrješito pobija Daničićevo mišljenje i dokazuje da su samo Cakavci Hrvati, übrajajuć Kajkavce medju Slovence i Štokav'ce medju Srbe“. Говори и то, да јеЈагић, натпљедник Миклошићев на катедри словенске филологије у Бечу у свом архиву побио то мишљење Миклошићево о подјели Срба и Хрвата у Штокавце и Чакавце, а и Дежелићу прије поменутој књижици: „Миклошић и Хрвати цитира мишљење покојног Ђуре Даничића, о томе, да ли су Кајкавци у Хрватској по језит«у Словенци из бесједе његове: „0 диоби словенскпх језика“, говореној у биоградској великој школи 1874. Даппчић је рекао; Кајкавци се доиста и сами зову Хрвати. . . . Језик им је пријелаз од новог словенскога на најближњи сусједни, по томе, ако се тај језик и зове хрватски нит се управо може звати друкчије, опет име хрватско није могло за њ’ постати, па и не може прппадати само њему“. (Види поменуту књижицу Дежелићеву „Миклошић и Хрвати“ страна 10). Слависта Шафарик је доказивао, да су овп Миклошићеви по језику хрватски Словснци једиио Хрвати, Даничић им ето опет вели, да су Хрвати за то, јер се као Хрвати осјећају, ученн Јагић држи опет, да је језик ових Кајкаваца хрватске свакако по свнм знацима једнак словеначком или словенском. За Миклошића није имао смисла назив српски или хрватски; Даничић је овај назив бранио; Јагић га такођер употребљује, јор му је тешко постављати граннце српском и хрватском језику. Наше није да оцјењујемо, да лн један или други од ових научењака има право; ми треба да одамо поштовање свима, јер су својим радом то заслужили. Нарочито ми Срби у Босни п Херцеговини треба, да за Миклошића, а и за Јагића знамо. Миклошић је казао, да су житељи у Босни и Херцеговини по језику Срби, сви осим католика, бива и правосавни и мухамеданци. Али потребно је знати, шта вели ученп Јагић, родом Хрват, човјек од ученостп европског гласа, искрен пријатељ нашег народа и наше народне љепше будућности; учењак, којему је, као што рекох, тешко подијелити народ српскп онако, као што је Микдошић подијелио. Наш нараштај нека зна и његово и Миклошићево мишљење. Нужно је то данас. Данас је вријеме, да наука, да просвјета зближи оне, које је незнање одродило. У Боснп и Херцеговпни је било крваве борбе између браће. У пјесмама је опјевана ова борба и с једне и с друге стране. Наш српски народ мухамеданске вјере и кад се одмарао од љуте и некорисне несрећне, међусобне борбе, радио је душевно и пјевао ову борбу, и у овим пјесмама показивао свој дух, показивао самога себе. Јасно је казивао онај дио нашег народа, што се крстом крсти, да је Србин, да тежи да се поврати што је српско било, да стресе јарам ос.мански, да скине османскз ланце са себе, које је притезао јаче његов вјером одрођени рођени брат крв крви његове, Србин вјере Мухемедове. Јуначку борбу ову борбу братску скрвне данас непријатељи наши и наше отаџбине употребљујући је за пропагирање имена у нашем народу прије непозната 2 ) иза препреку слоге између браће у Босни и Херцеговини, слоге, између Срба мухаиеданске и православне вјере, која је главни и први увјет, да Босна и Херцеговина срећне буду. Наш млађи нараштај нека отвори очи, нека шири истину науке, па ће добро бити. Ово написах као прелаз оном, што напријед рекох, да ћу напоменути, ато је, да наведем неколико

!) Види друго издање „ Lauthlehre ag 1. 1879. (Vrgl. Gram. I. Bd.) , 2 ) Неки мостарскп ага Ђ—кић отишао кмету Католику. Између других новости рећи ће Католик Херцеговац: Беже, знаш ли шта је ново ?Ми смо (католици) сад „Аврати“ (мјесто Хрвати). „Бог с тобом болан, рећи ће бег. „Јест богие, јер нам је тако Фратар навистио 11 , рећи ће даље католпк. Велахавле.

100

ВОСАНСКА ВИЛА

Бр. 7