Arhiv UNS — Zabava

Чика Тома - "мишомор" за рибокрадице

Удружење спортских риболоваца у СмедеревскоЈ Паланци, први пут основано Је 1945. године, а први његов председник био Је и данас активни риболозац 80-годишњи чика Тома БаЈазит, берберин у пензиЈи.

Мм о иама

За 65 година активног свога пецарошког стажа, чика Тома Бајазит, до сада је на удици уиецао по његовој тачноЈ евиденциЈи око 1000 килограма разноврсне ситне и крутше рибе,мада су неки комади били и изнад 3 па и 4 килограма. Посећивао Је, готово све реке у Србији и ВоЈводнин. Кадгод су биле акциЈе на порибљавању речица Јасенице и Кубршнице коЈе пролазе кроз Смедеревску Палаику, а тако исто и на вештачком Језеру „Кудреч“ на перифериЈи града, чика Тома Је увек био на челу колона. Посебно Је запажен као нрогонилац рибокраднца, па га Је због тих заслуга Удружење прогласило за доживотног почасног прелседника Удружења Спортских риболоваца у СмедеревскоЈ Паланци. М. Ст.

Тома БаЈазит

Пензионери града »мушке воде« - без дома

Кладањ, познатији као „град мушке воде“ која, тврде, много шта лечи има и доста пензионера. Не зна се откуд Је њих и засцто у овом граду тако много, али се зна да проводе свој пензионерски живот, тих и једноличан, не узбуђују их нови дани, јер им сви личе један на другог. Можда би они пролазили кроз живот и мало динамичниЈе, али немаЈу своЈ дом, ни клуб, где би се окупљали. И због тога што су „бескућници“ наЈчешће сврате у неку од месних кафана, ту прочитаЈу новине, уз кафу или сок, „изрешетаЈу“ домаћу и светску проблематику, а још рађе, заиграЈу шах или домине. Чпне то тако да поражени, после обавезно чашћаваЈу победнике, а поготово „кибицере“ због чега играчи никад нису усамљени. Деси се, наравно, при томе да Једна партиЈа шаха потраЈе и по цео дан, али „кибицери“ нису упорни ништа мање од такмичара. Недељом, пензионери се прошетаЈу, стигну и на рукометну утакмицу да бодре своЈе „Босанке“, Јер у граду „мушке воде“ игра се и женски рукомет. Тако пролазе пензионерима дани у Кладњу, а, кажу, ипак су задовољни, мада би били Још и више ако би добили бар Једну просториЈу коЈа би се звала њихова, „пензионерска“, али то никакп

Кладањ

НАУКОМ ДО ЗДРАВЕ СТАРОСТИ

Недавно Је у Беогреду основано Геронтолошко друштво Србије. Борба за ацтивну и , научно и оргакизовано. ■— Први председгшх Геронтолошког друштва доцеит др Петар КоролиЈа

Све Је више проблема који се тичу старења и старости. Ти проблеми су по своЈоЈ природи веома комплексни и нису само социЈално-здравственог већ и политичког, урбаног и другог карактера. » БроЈ лица стариЈих од 65 година сталио расте, нарочито у појединим градским и сеоским насељима за коЈа се дословно може рећи да су постала старачка. У СоциЈалнстичкоЈ Републици СрбиЈи, на пример, 1971. године Је било 8,4 одсто лнца стариЈих од 65 година. СоциЈално обезбећење остарелнх Је изузетно значаЈно, а пензија у систему социЈалног обезбеђења има своЈе одређено место. Међутим, пензиЈским осигурањем по основу старости обухваћено Је сада само око 20 одсто лица стариЈих од 65 година. Тако, од 709.000 лица из ове категориЈе пеизиЈу ужива 151.000, што значи да од 1.000 старих пензиЈу ужива само око 213 или 21 одсто. НаЈвећи проблем Је пензиЈско осигурање пољопривредника. Решењем озог проблема смањили би се велики екокомски губици које сада ствараЈу пољопривредна старачка домаћинства. Велик броЈ остарелих лица не ужива готово никакво здравствено осигурање. Осим поменутих има и другачијих проблема. На пример: око 12 одсто стариЈих од 65 година живе сам!ђ без свог брачног друга, а 30 одсто у Двочланом домаћинству, по правилу старачком. Само 55 одсто старих Је у браку. Око 3 одсто Је везано за кревет, односно иивалидску столицу, а око 4 одсто не може да се креће ван куће без туђе помоћи. Још нема довољно домова у коЈе би се могли сместити стари, нити пак има проеториЈа за дневни боравак клубова У коЈима би стари провоДили дан, доби Јали топли оброк, читали штампу, гледали телевизију и остваривали међусобне контакте, олакшаваЈући усамљенички живот. ФизиологиЈа коЈа без сумње чини основу медицине бавила се до сада готово искључиво поЈавама коЈе су везане за млађе животно доба. А шта се дешава са функциЈама органа у стариЈих, тек треба да се реши. Јер, захтев готово Једне четвртине човечанства Јесте да се поЈача борба за активну, здраву старост.

тва, које смо управо основали, произилазе из ставова иаше друштвене заједнице према остарелим лицима. Ти ставови дати су у Резолуцији Скупштине СР СрбиЈе о друштвеној бризи о остарелии лицима. Друштво ће, према томе, програмирати и остваривати задатке који произилазе из те Резолуције. Могу са задовољствои рећи да су органи Скупштине и Извршног већа Србије показали пуно разумевања за осниваше и рад нашег друштва. Друштво Героктолога Србије ће радити на усавршавању и ширењу геронтологије као мултидисциплинарне науке која се бави питањима процеса старења и старости како у организму тако и односа организма и средине у најширем смислу речи. Ангашоваће се и на даљем развијању геријатриЈе као грапе медицине која се бави прево 'цијом, лечењем и рехабилитацијом.остарелих лица. Краће речено, задатак Друштва биће да изучава појаве старења и старости као и социјалие, медицинске, правне, економске, соцнолошке, психолошке и друге имшшкациЈе ,те појаве. Делатиост Друштва биће веома широка. Ко све може бити члан Геронтолошког друштва? Члан нашег друштва каже председник КоролиЈа може бити сваки поједииац који се у оквиру своје струке или одређене Јавне функциЈе бави проблематиком схарења и старости. Чланови друштва, дакле, могу бити најразличитији стручњаци: лекари, социолози, правници, економисти, психолози и други. Овоме бих додао да чланрви друштва могу бити и радне организациЈе у привреди и друштвеним делатНостирла, друштвене организациЈе, социЈалнр-хуманитарне организациЈе и установе, као и, појединци коЈи желе да материјално помогну рад друштва. То су помажући чланови и на њих Друштво веома рачуна. ГеронтологиЈа као релативно млада наука има пред собои велнке и сложене задатке. Доктор КоролиЈа Је изразио уверење да ће она временом успети да проникне у суштину старења и да ће, штавише, бити у стању позитивно да утиче на ту појаву. Оснивањем Геронтолошког друштва СрбиЈе учињен Је значајан корак у том правцу и свакако неће бити Једини.

У здравственим устаповаиа све Је више старих пацијената коЈи патс од више болести одЈедном. Њихово лечење траЈе знатно дуже а постављање днјагнозе Је отежано. Због свега тога посто.ји хитна потреба да се отвараЈу посебне, геријатријске болиице и оспособљаваЈу медицински кадрови за рад у њима. Ово су само неки од проблема коЈи су билн истакнути на недавно одржаноЈ оснивачкоЈ скупштини Геронтолошког друштва СоциЈалистичке Републике Срби Је. Поводом одржавања те скупштине, обратили смо се првом председнику Геронтолошког друштва СрбиЈе, доценту доктору Петру Королији с молбом да нам одговори на неколико питања о начину рада Друштва и његовим задацима. КоЈи су били разлози за оснивање Геронтолошког друштва Србије? Оснивање Геронтолошког друштва СрбиЈе диктирала Је, пре свега, потреба да се организованиЈе него до сада и на научиоЈ основи почку решавати проблеми старења и старости у нас, рекао Је КоролиЈа. А коЈи су основни задаци Друштва? Основни задаци Геронтолошког друш-

Пстар ПЕТРОВИЋ

ПОЧЕЛА СЕЗОНА ОДМОРА И ОПОРАВКА ЗА НАЈСИРОМАШНИЈЕ ПЕНЗИОНЕРЕ СРБИЈЕ РАДОСТАН ПОЛАЗАК ИЗ БЕОГРАДА

Теодора НИКОЈШЋ: Прежмвела сам инфаркт. Надам се да ћу се опоравити на свежем ваздуху. Идем . у'Сокобању ....

Овогодишња сезона одмора и опоравка за наЈсиромашниЈе пензионере с подручЈа уже СрбиЈе Је отпочела. Прве групе из ове категориЈе пензионера већ десетак дана бораве у ВрњачкоЈ и Сокобањи. Трошкови њиховог боравка исплатиће се, потпуно или делимично, из Фонда солидарности. НаЈвећи' броЈ пензионера на одмору у поменутим бањама Је из Београда, што Је и разумљиво Јер од укупног броЈа пензионера уже СрбиЈе у Београду живи више од 40 одсто.

Сокобању, Никад тамо »здсам била. Задовољца сам што ми је то сад омбгућеио. БоривоЈе Мијатовић, поштар у пензији из Улице Патриса Лумумбе 37, с пензијом од 600 динара: Претрпео сам свашта за време рата, био сам у логору, изгубцо здравље... Идем у Врњачку Бању по савету лекара први пут. Веома сам задовољан што ми је омогућено да се одморим како ваља, а мало и опоравим.

Вукосава Јовановић, чистачица у пензији из Мирослављеве улице број 10, с пензиЈом од 610 динара; У бањи сам била одавно. Внше се и не сећам кад. Нисам ни могла да идем са малом платом а касниЈе са Још мањом пензијом. Веома сам задовољна што ми Је сад то омогућеко и што се о нама пеизионерима води брига.

У ПОХОДЕ БАЊАМА, МОРУ, ПЛАНИНАМА

ЗБОГОМ ОБЛАЦИМА СМОГА

Према информацијама које нам је дао Милутин Рашовић, секретар Градског одбора удружеша пензионера Београда у бањама су ове године закупљене собе у најбољим објектнма који обезбеђују удобац смештај и добру, пре свега диЈеталну исхрану. У Сокобањи то Је хотел високе „Б“ категориЈе „Лептерија“, у Врњачкој Бањи „Слатина“, одмаралиште „Серво Михаљ“ и железничко одмаралиште, а у НишкоЈ Бањи су закупљене приватне собе „А“ категориЈе. Укупно ће озе године у бањама и планинама боравити по 15 дана уз регрес 3.000 наЈсиромашниЈих пензионера уже Срби Је. Од тога броЈа, 1.260 биће из Београда, што чини 42 одсто. Управо, толико пензионера с овог подручЈа и живи у главном граду. Сезона траЈе од 15. априла до 30. Јуна и од ким планинским одмаралиштима тра Јаће 1. до 30. септембра. У НишкоЈ Бањи и непреко целог лета.

Одмор и цпоравак наЈсиромашниЈих београдских пензионера ове године Је одлично организован. У то, смо се уверили и приликом испраћаЈа прве групе од 170 пензионера 16. априла уЈутру. Пензионери су кренули тог Јутра у бање посебним веома удобним аутобусима са платоа испред цркве Светог Марка. На њиховим лицима било Је приметно задовољство. Изнад ТеразиЈа су се ваљали облаци смога а пензионери су седели на своЈим местима у аутобусима као победници, радосни што ће бар за извесно време побећи од тог савременог зла. Пред сам полазак аутобуса обратили смо се неколицини од њдас. Теодора Николић, породични пензионер из Улице маршала Тита 29, с пензиЈом од 620 динара: Преживела сам инфаркт. Надам се да ћу се опоравити на свежем ваздуху. Идем у

ИМА СТАНОВА ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ ВЛАСЕНИЦЕ

У Власеници се посвећује све већа пажња стамбеним проблемима пензионера, учесника народноослободилачке борбе. Већина их је већ добила станове, а неки ће се ускоро уселити баш, можда, у неке лепе, светле станове зграда које објављујемо на овој фотографији. Иначе, стан је тренутно у центру збивања у овом источнобосанском градићу, али, ето, што се пензионера тиче, они имају предност приликом додељивања тих станова, што другде, можда, није обичај. в. к.

Пензионерски станови у Власеници

8