Arhiv UNS — Zabava
Пензионерска дружина планинара
У нашем листу „Петак“ доста простора је дато риболову, као најпогоднијем опор ту за пензионере. Међутим, иису сви пеизионери вољни да по цео дан дрежде на обали и чекају да риба загризе. Има, зато, и оних који »воле да пешаче, па и да се пењу на планинске врхове, то јест да планинаре. Једну такву групу пензионера планинара има и град Крушевац. Групу малу, али одабрану: чини је туце пензионера који укупно имају 783 године, или у просеку по 66 година. Повремено им се придруже и други, али то нису стал ни члаеови дружине. Група је од почетка ове године 15 пута била на планини Јастрепцу са 99 учесника и превалила возилима 3.598 км и пешице 1.542 км, и наИравила успон укупно 49.010 метара. Сваке среде у 8 часова је зборно место на аутобуској станици, а изузетак је само ако у то време пада Јака киша. А и то ниЈе због тога што би пензионерима-планинарима сметала киша, него да се свет не чуди и каже како су пензионери „излапели“ па не виде да пада киша. За време излета одсутне су све приче о домаћим бригама и старачким болестима. Њих замењуЈу приче и пошалице о разним згодама и незгодама у животу, с тии што не мањкаду ни вицеви. Наравно, наЈвише се говори о природи и њеним лепотама, посебно сшм на Јастреп-
цу, тим пре што увек и изнова проналазимо нове стазе и богазе по њему. Не изостаЈу ни радосни усклици ИЈТризнања у стилу „Алал вера!“ кад се Швлада неки врх, пошто и ниЈе тако мала ствар пешачити 10—15 километара, па и више, и пети се на врхове изнад хиљаду метара над морске висине. Због тих усклика своЈу планинарску дружнну смо назвали „Алал вера!“, па се сада при сваком сусрету тиме и поздрављамо. Нови чланови друштва се радо примаЈу, поготову ако су пензионери. За њих Је прва година, наравно, помало критична, јер се многи боЈе да неће да издрже напорна пешачења. Но, ни то ниЈе проблем, Јер дружина има искусне чланове, старе планинаре, коЈи о свему воде рачуна, па и о могућностима чланова. Да уживање пензионера-шшнинара буде веће, ове године Је Јастребац обиловао снегом дубоким и до једног метра, па Је било право задовољство правити пртине у њему, о чему наЈбоље говори снимак коЈи вам шаљем уз ово писмо. Напослетку, нека пример пензионера Крушевца подстакне и пензионере у другим местима да се више окреиу природи и чистом ваздуху, Јер Је то за њихово добро, С. 3., пензионер
Пензионерска група планинара „Алал вера“ на Јастрепцу
Библиотека - стециште пензионера
Поморавоко село Велико Орашје са 1000 домова и преко 4000 становника има модерну библиотеку са преко 5000 књига. Библиотека је позната по својој уређености, броју књига и литерарним вечерима у целом средњем Поморављу. Чести посетиоди ове библиотеке су и пеизионери из овог поморавског села, којих има више од 40, Иначе, ваља напоменути да Је средства за изградњу' 1 6иблиотеке оставио свом родном селу иаш исељеник Светозар Здравковић, чиЈе име и носи °ва културна установа. Библиотека има више
просторија, као и читаоницу, шах-салу, салу за литерарне вечери и друго, Уз шах, новине и литературу окупљаЈу се орашански пензионери и ћаскају о наЈновиЈим догађајима из свог пензионерског живота, али наравно ту су и друге теме, које су често предмет разговора. - Душаи СТОЈАНОВИЋ, Вели ко Орашје Библиотека „Светозар Здравковић“ у Великом Орашју, омиљеио састаЈалиште пензионера
Славље села у част пензионисане учитељице
У граду Сталаћу је приређена једна ретка и несвакидашња манифестација: село, односно ђачки родитељи, су уз помоћ учитеља приредили славље у част пензионисане учитељице СТОЈАНКЕ ГАШИЋ, која је у граду Сталаћу провела као учитељица последњих 15 година. Без обзира што се и њен колектив од н>е на свечан начин опростио на дан школе, пред гостима из СР Македоније, са коЈима се он среће већ шест година, ђачки родитељи су решили да и оии приреде славље у њеној малој подручноЈ школи и да се весело опросте са њом, без обзира што она ниЈе никуда отишла од њих, што Је и даље остала у њиховом селу; у школи, у којоЈ ће њен муж радити до пензиЈе. Учитељски пар је приредио уметнички програм у коме Је узело учешћа свако ђаче (31 ученик). а ђачки родитељи су приредили закуску и довели музику, да се сви скупа провеселе. На свечаности Је било доста учитељичиних ученика, који су сада већ своЈи људи. Иако оаде на разиим странама, дошли су да честитају
пензионисање својој учитељици и наставници у старијим разредима и да се заједно са њом провеселе. На свечаности Је било доста гостиЈу и из Београда, Бора, Крушевца и Сталаћа, Било је и говора, у коЈима су одавана признања учитељици. Било Је и скромних малих поклоиа- Било Је и суза, али највише смеха, песме, музике. Сви су у својим поздравима изЈављивали захвалност учитељици што Је* од њих створила људе и желели јој дуг и срећан живот. Другарица Сто Јанка Гашић од узбуђења није могла много да говори. Говорила Је кратко, али Је у своме говору рекла да ће она и даље остати да живи у Сталаћу, да нећ е заборавити своје ученике, да ће им и даље помагати ако затреба, Али су и ученици на свечаиости обећали да неће заборавити своЈу учитељицу. Заиста, диван гест, дивна пажња села према заслужшоЈ жени, просветној радници. Момнр КРСТИЋ,
Сталаћ, ЈНА б, б.
45 ГОДИНА ПРИМА ПЕНЗИЈУ
Пензија и дуг живот како ускладити то двоје? За то, наравно, не постоје рецепти, али заго постоје поједини пензионерски рекорди. Истина, још се тачно не зна колико у просеку живи југословенски пензионер, али се нагађа да је тај „други век“ негде око 13 година (или више?). Но, просеци су обично веома варљиви, па се зато неком „заломи“ да ужива пензиЈу свега две-три године, док други, богме, и по 20—30 година, па и више. Због свега тога је свакако вредно послушати оне који су „на пензионерском хлебу“ по више деценија. односно много „дугих топлих лета“. У Суботици живи, у добром здоављу, Славко Влашкалић (роћен у Пачиру близу Суботице, 1887. године), он се запослио на овдашњој станици јоиг 1910. године. У служби |е брзо напредовао, па је после положених стручних испита у Будимпешти постављек за возовођу, Пошто је бдслужио прве 4 године, иика Славко је мобилисан и отишао је 1914. године у рат. Након године дана патоваша бива рањен и са руског гћронта враћен кући. Наставио |е служ бч ча жељезници, где је остао све до 1928. године. Онда се теже оазболео и издожао тегаку операциЈу. Кад је и то поошло отишао ,!е пред вишу здравствену комиснЈу, ко|а се ниЈе двоумила: Славко Вдашкалић у пензију. Од тала 1е поошло пуниг 45 година. а пен зиЈа (у стваои пензиЈица) тече. Оскудно и гкпомно. али тече и данас ни.Је пјl 80И динаоа месечио. Цовољна тењ да се поеживи и не остаје ни мрвиие. Пика Славко са одушевљењем поича о свом позиву жељезничаоа и говори о ондатњоЈ дисциплини која Је била на висини, па ниЈе слкчаЈно да он лично иије имао на својим многим путовањима ии један удес или судар, нцти је воз под његовом командом икога прегазио. Било то рано Јутро-или касна ноћ, он Је журио на свој воз и стварно Је волео своЈ позив. Резултат његовог схватања о дужностима жељезничара био је тај да су му обадва сина постали жељезничари. Тако је испало да су поред оца, данас у пензији и његова два сина Игњат и Лаза, дакле 3 бквша жељезни-
чара, односно тако рећи цгла породица. Стари Влашкалић ни сада не седи скрштених руку, ради и привређује у свом малом винограду, што значи да је стално на ваздуху и на сунцу. Има коња и кола и сталио Је са њима у покрету. НиЈе ни чудо што му се чини да Је данас у 86-оЈ години живота здравиЈи него икад. Не пиЈе и не пуши, а свим пензионерима његовог ~узраста“ поручуЈе да се што вшпе крећу, да се што мање живцираЈу и да се не досађуЈу, Јер ће само тако и преостали део живота учинити занимљивим. На краЈу Још да споменемо, да чика Славко чита без наочара, добро чуЈе и има добар апетит. Дакле, послушаЈмо га и угледајмо се на њега!
Милан МАЛУШЕВ
700 ПЕНЗИОНЕРА У ЂУРЂЕВКУ
Ђурђевик, село код Живиница, познато је по руднику угља. Међутим, овде Је још познатије по великом броЈу пензионера, којих, како кажу, има око 700. То су, углавном, бивши рудари. Вук КОВАЧЕВМЂ
РАЗГОВАРАМО СА ЧИТАОЦИМА
Здравко УГРИНОВСКИ, Гостивар, Б, Кидрича 2 Вашу песму са насловом ~Овце чу вам доле у јасење“ смо. примили, жти је намеlрlИо не о6ј|аlв.л>ујемо, јер oМlааlрlам(o да би неко сада у време ове велике осlкуlДице у месу м(ота!o да Вас узнем(И(рlавlа ми!слећи да ствlа)рно имате овце. Н. Л., пензионер из унутрашњости Тражите да Вам одговоримо на питање како то да сте Ви само пред 29. новембар прошле године примили повећање пензије за 10 динара, иако имате пеизију испод 600 динара, док су сви други пензионери примили пбвећања у два-три маха. Уз то, себе иазивате малим пензионером, коме се чини велика неиравда... Шта да Вам кажемо на све то? Пошто нисте досгавили и своју адресу, па чак ни то из које сте републике, не можемо Вам нншта конкретко одговорити. Зато се одмах обратите свом комуналном заводу за социЈално осигурање, јер је највероват»l'ије грешка у питању. Раде ВЕЛИМИРОВИЋ, Врњачка Бања, Хер. Маричића 19 Ваш подужи црилог о н|о®оп бик блиотеЦ'И СР Србије не можемо објавитн, јер смо већ подробно писали.о то!ј но(В(оу Кlулт)урнlои уlСтаlгolВlи. Ииаче, слажемо ое оа свнм скннм шпо сте ваниlса-\ ли. Велимир X. ЂОРЂЕВИЋ. Бијељина Вашу песму „ПоЈ по Петку“, у којој свака реч почиње словом ~П“ не
објависмо, пошто и онако тог „П“ има преко главе у листу (назив листа је „Пензионерски петак“, одговорни уредник Поповски, стални сарадници су Петровић, Попадић, Протић, Петронијевић...). Ако нам пошаљете сличну песму, али у којој ће свака реч почињати са „Ђ“, или са „Ч“, „Ж“, е то би онда већ била друга ствар морали бисмо да јр објавимо, и то на најугледнијем месту у листу. Миле САВАНОВИЋ, Бијељина, Суботнћа 3 Ваше писмlо, писано д|востуб!ачнo' и густим темстом, не објлвисмо, друже Оаваиовићу, .а,ши ие зато што (ое ие слажемо' с Вама, иепо због по!Мlањlкања прост'Ор!а на овим Дlзема ст>рlаииада!ма. Зато само украг.ко о сддржацу Вашег п!ИСМIа; В« П'роте'Ствуј|ете што је друг Миш!а Тарlаlбић у 01бјав.ље!Н0!М писму „Пбн(3lИolнер.и траже више IПlOlШТОlва!ња“. приличио огорчен иа Друшт®lo ко(је, по његовом м«шљењу, не уважава довољнб пензионере, цошто како кажете такво огорчење нема оправдања. -А то ко је више у праву, да засад не расправљамо, ако се слажете? Наири НОМОВАНКО, Охрид, Наде Филеве 22 Ракићеву песму, коју сте препевали и актуелизовали најновијим поскупљењем меса и кафе, не објављујемо. Ако су нам већ и та поскушвења зацрнила пред очима, зашто да и наше лепо певање зацрниио. И, уопште, зар није много боље за све ако се неке речи, као што су гробље и рака, избегавају колико год се може? И док се може.
11