Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije
Бр. 7. и 8. У Карловцима, 15. (28.) априла 1912, Год. КЕ.
АРХ
за историју српске православне карловачке митрополије,
Уређује прота ДИМИТРИЈЕ РУВАРАЦ, библијотекар патријарашке библијотеке.
ласкик. Димитрије Руваралх.
КАД ЈЕ ИНСТАЛИСАН МОЈСИЈЕ ПЕТРОВИЋ за Архиепископа-Митрополита Београдеког>
Ми смо у чланку „Мојсије Петровић, „митрополит Београдски“ („Споменик“ срп. кр. Академије ХХХТУ:) навели, како се Мојсије као митрополит београдски (од 1713.) за време турске владавине, пре пожаревачка мира закључена 10. (21.) Јулија 1718., од 12. фебруара до Новембра 1718. бавио у Бечу и радио на томе, да буде од аустријског цара потврђен за самосталног Архиепископа-Митрополита београдског, а да не потпадне под карловачког митрополита Вићентија Поповића. –
Навели смо у истом чланку и то, како је Мојсије и против воље клира и народа из карловачке митрополије дошао до тога, да му је Карло У. преко дворског војеног Савета издао 30. Авг. (10. Септембра) 1718. конфирмацију, којом је признат био за самосталног Архиепископа и Митрополита у Србији.
Навели смо даље у истом чланку и то, како је 12. (23.) Октобра 1118. дворски војени Савет у Бечу упутио београдског заповедника генерала грофа Одвијера и издао му упуство, по ком је имао у друштву са земаљским судцем Хохмутом, а у присутности неколико српских изасланика свечано у цркви прогласити Мојсија за Архиепископа и Митрополита.
Ово смо последње навели — као што смо и нагласили — по наводу професора Др. Ј. Х. Швикера, који је у свом чланку: „Пе Уегенирипе дег дет асћеџ Мејгороћеп уоп Вејагад папа Сапоун 1п Ј. 1781,“ Беч 1884. на стр. 8. у бел. 1) рекао: да се поменута инструкција за Одвијера налази у ц. к. ратној Архиви.
И кад човек наиђе на табав доказ; како да му не поверује»
А ево из приложених доле савремених аката види се, да Је Мојсије могао бити свечано инсталисан у Београду тек после 10. Јануара 1720., управо почетком Маја. |
Пишући речени чланак о Мојсију Петровићу, код писма Вићентијева под ХХУ!. чудно нам је изгледао почетак писма његова од 15. Маја 1720. што га је писао Мојсију, а наиме: „—. Чеетнио ваше граматв Ф 3. теквштаго братолобазне васприехомђ и воврадовах се о вазвестившои намђ своеи ишталаши вђлми, ва томђ и честита) и длгоденствио в. 6. да бвдетђ на многа лфта срећно и честито, пачеже православио нашемв ва помоштђ и “тешенје и лобовђ право, бистро и непоколебимћо о томб се радвемо и веселимо по васегда и бога молимо да насђ богђ сводобитђ и 0 встБ вамђ бивш“о радостђ_