Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

206 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Сутрашнимже днем, аште Г. возхоштет оба ваша под поменутими числи послатаја нам писаниа чрез експрес подобајуштим сообштити будем, да и они навикнут и кр. милост и пак народну нужду и потребу и помогут јеј. Нашеа страни при том колико касало се будет, последним настојанием приљежати будем, за картабианку и јеште (аште икако возможно будет) у готову штогод простарати.

Чтоже по оваком нашем настојанију сљедовало будет, откриће се вам. Само ви у том неослабљавајте ни малодушствујте, но крјепитесе и начетаја совршити подвизајте се. Между тим и старајући се негдје потребити трошак позајмити, дондеже би карта-бианка вам послала се, или аште би между тим нашом карта-бианком ползовати се могли, тамо на служби стоит у вас, знајуште да ми от вас ни сад ни после неотступамо. Понудити воинствени народ подобајуштими расписи на вјернују и подвижну кралевску службу, не отложим.

Между тимже извјестите и самособствено ви, како Г. Камералобрдиректор поред потвржденија монастирских привилегиах трудитсе, и пријателствует, тако да изволит славна народна депутациа јему чрез Г. Андреовића објештано квантум у готову издати. Сами же о прочих на далше позивајући се остајем —

30. Марта.

Г. депутиртом у Беч из Карловаца.

Колико нам прваја ваша писанија, гласом милостивјејшија кр. резолуции за привилегијско потврждение, веселиа и утјешениа даша, толико ова от 23. истекшаго в' њекое малодушие положиша нас, гдје прежде того писати нам изволисте, како вам на воље бист оставлено потврждение сочинити, друго да су вам концепти потврждениа сообштивати, а чрез вас прочитовати били, и за добро познали се, да нам велико похвалили се јесте, како добро устроени јесу и давати јеја кр. вел. под рефератом на резолуцију, и отуду с подписом краљевским сишли на канцеларие писати се, и ми по свему овакому вашему јавленију старајући се народ утјешити, прешедшими почтами чрез расписе по свих епархиах между народом публицирати непропустисмо; ниње же ви по оваком већ содјејаном между народ оглашенију, пишете, да се клаузула нашла, и да топрв концепте за видјение солицитирасте.

За то имуште у призрјенију оваку нашу у народ отпуштену публикацију, вам у том сву старост (старање) остављамо да гледате онакве клаузуле сваким возможним начином извадити, и онаке конФирмацие учинити, како су народу оглашене.

Чтоже карта-бианка досад непослатаја вам, а особливо Г. Вуића и Г. Андреовића в њеку бојазн полажет, но что би њекое малодушие овамо било за такву карга-бианку, но что Господа народни воинствени спреманиа ради људства на војску забунили се и нигда сабрати се не могут, на подпис такве карта-бианке сам же вам знаеми от клера неупушта се. За то и оставило се досад. Ми того ради поред овамошње наше бриге и стараниа ласно можемо и вашу нужду и скорб измјерити, и јако да заједно с вама тују носим, нас