Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

298 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

сут родниј смертни грјеси;. О. Сиј: гордиња, лихошеимство (многшеимство) — — —“.

В. 26. Что јест лихошеимство;

О. Јест безчиное пожеланиг јеже имјети кому богатства и стја-

жанија — —. И добродјетељ противнаја злобје сеј јест свободност, по реченому: Расточи, даде убогим, правда јего пребивает во вјек вјека.

В. 27. Киј грјеси раждајутсја от лихошеимства;

О. Раждајутсја сиј грјеси: хишчение, убијство, лест, лжа, мјатеж, насилство и љутост, немилосердие, безчеловјечие, жестокост сердца, завист, невјерие, обида ношчих, и иних человјеков, скупост, крадба и инаја подобнаја. И тако иже хошчет избјежати сего грјеха, подобает имјети в' мисли своеј волнују нишчету Христа Господа нашего, јако сам глаголет о себје: „Лиси јазвини имут и птици небеснија гњезда: Син же человјеческиј не имат гдје глави подклонити — —.“

1742. издао је у Бечу — управо у камену изрезао познати Жефаровић „Повченје сватителское к' новопоставленном«8 Терето“ 12% 24. стр. — он рече »Все покорно преписаса,“ међутим

је оно од речи до речи прештампано с руског издања штампаног у Москви 1696 — 7205. Дец.

Уз исто је поучение Жефаровић изобразио и предложио „в' границахђ седмђ смертнеахђ грбхов«.

На трећем је месту ставио:

Оби

Џ

Милосерме | е Ма Е " име С Бо 58

= % о “ – <= А Ф = а о о

Сребролобте |

Бвган Шдино преданје и оудовленје, ги шанса прокази Пезиеви“), немилостиви бо свд, несотворшнм милости, милостивиже блажени,

%) У 5 гл, ТУ. књ. о Царевима говори се о Гајезијевој прокази — губи,