Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

332 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

21. Маја 1902. отворен је Архијерејски Синод. О раду његову није било говора у нашој журналистици до сада.

Ми ћемо овде сада први пут да наведемо нешто од његова рада, из ког ће се видети мушко држање Синодово. |

Нашем је свету још у памети немио спор између владике вршачког г. Гаврила Змејановића и Патријарха Георгија 1899

Како се исти решио, види се из овога акта:

Превод са Мађарског. М. К. Министер Председник, Бр. 2729 ЈУАН, 1Г

Преузвишени и високопреосвећени Г. Митрополите и Патријарше !

На основу Његовим Ц. и Ап. кр. величанством на најпонизнију представку моју под 20. Јула 1901. донесене највише резолуције грчко-источног српског епископског Синода, у предмету Гаврилом Змејановићем вршачким источно-православним српским епископом, противу Преузвишености Ваше подигнутој тужби под 11. Апр. 1899. под бр. 35. донешено решење, као и у овом предмету чрез Синод после овога решења наређени цео поступак и донесена решења, међу њима и оно под 19. Маја 1899. бр. 44. донешено, са којим је епископ Змејановић на најтежи укор осуђен, овим уништавамо.

Грчко-источног српског епископског Синода у ствари овој донешено решење и цео поступак зато се мора уништити, што је у назочном случају била реч о суђењу такових притужба, које потичу из епископског односно Митрополитског службеног одношаја против ваше Преузвишености, које дакле у првом реду сачињавати могу не канонски, него судбени зцра!га!.

Извиђење и пресуђивање оваких притужба у недостатку (оскудици) судскога делокруга, не може бити надлежан епископски Синод пошто у погледу такових притужба, против епископа још и данас у крепости стојећа Система Конзисторијална одређује ехрга јад ејајпџ Сотпиазји као надлежни [огшт, дакле у толико мање може решавати у предмету такових тужаба епископски Синод онда, кад је реч о црквеној поглавици, о председнику самога Синода.

Из тога разлога, и што епископски Синод није имао ни прилике да се о томе увери, да ли је вршачки епископ са поднесеном приЈавом Мирону Николићу грчко-источном српском епископу пакрачком, учинио таково дело, са којега је Змејановића епископски Синод на најтежи укор осудио, односно пошто у оскудици предходног извиђења против Змејановића, што би за овај укор, као основ послужити могло, конкретна тужба није се могла покренути, — то против ЗмеЈановића изречено и на укор гласеће синодално решење, морало се такођер ван крепости ставити тим пре, што из дотичних на предмет овај односећих се списа, са изкључењем сваке сумње, установити се може, да је Змејановићева на Мирона Николића управљена пријава добронамерна и поступак у даљем току ове ствари коректан био, што све"дочи и та околност, што је на Мирона епископа управљена пријава, када је од истога епископа одбијена била, то одбијајуће решење узео