Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 333

изречно на знање, нехотећи се правним леком послужити, и што је — решењем синодалним под 17. Маја 1899. бр. 44. које са разложним предговором у опреци стоји, Змејановић на учињене даље кораке, под притиском канонских последица приморан био чинити, дакле кад је по синодалном упутству повиновао се, то му се на терет ставити не може.

Из истих разлога а због ненадлежности није се могло ни таково решење донети, да у назочној ствари Саб. Одбор одлучује, јер тако право које ни сам Синод нема, неможе се пренети на другога, у овом случају на Саб. Одбор. Следователно и овај део синодалног решења, морао се укинути.

Приметити ми је још и то, да Синод у овом конкретном случају ни онда не би имао правног основа, да против Преузвишености Ваше поступи, јер је Змејановић притужбу поднео епископу Мирону Николићу, и јер је исту притужбу епископском Синоду тек знања ради саопштио, па пошто је одбијајуће решење епископа Мирона Николића у свој опширности својој на знање узео, и против тога, није се правним леком послужио; то и пријава та, као што то и сам Синод у напред наведеном решењу своме под бр. 44. и у предговору признаје, морала се као непостојећа сматрати, а тиме су и против Преузвишености Ваше изнешене притужбе и обеде правомоЋћно престале.

Услед свега тога, а на основу Њег. Ц. и Ап. Ко. величанства на уводу позване највише резолуције, овим изјављујем, да је против Преузв. Ваше искренута ствар пригужбе, од онога дана, кад је молба епископа Змејановића ради сазива ехџа јидсјаће сотпизаје решењем епископа Мирона Николића одбијена, и он исто решење на знање узео, коначно довршена.

Примите уверење — — —

У Будимпешти, 2. Септ. 1901. Сил, (Селу ср:

По отварању горњег Синода, поздравио је кр. повереник Бела пл. Талијан Синод овим говором:

Преузвишени Г. Арх. Мит. и Патријарше! Високопреосвећена Г. Г. Епископи!

На темељу најмилостивије дозволе Њ. ц. и ап. кр. Вел. по Њег. Свет. Г. Арх. Мит. Патр. на данашњи дан сазван источно прав. Арх. Синод, кано сада прочитаним највишим отписом Њ. В. именован Његовим Повереником, овим отварам.

Радосно примам у сада изреченом говору Њег. Преузв. према Њ. ц. и ап. кр. Вел. најмилостивијем Господару и Краљу нашем изражену подајничку оданост, те си за дужност сматрам исту на превишње место поднети. (в. „Српски Смон“ бр. 21. за 1902.)

По том је пре задочета рада синодска одржао повереник овај говор:

Високочасни Арх. Синоде! Митр. Патр. српске прав. цркве поднеском својим од 27. фебр. т. г. бр. 52. молио је путем уг. владе да може сазвати Арх. Синод Митрополије срп. ради решења у поднеску наведених предмета.