Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije
Архив за историју српске православне карловачке митрополије 113
УШ. Монастир Кувеждин.
Монастир Кувеждин јакоже и церков, в кое времја и коим ктитором јест водружен и создан, о том никакова извјестија необрјетајетсја. | |
Церков каменом зидана, зданис древнее, храм иже во св. отца нашего Сави, Архиепископа Сербскаго. Над притвором тоја церкви јест капела, храм воведениа пресвјатиа Богородици.
Здје обрјетајутсја от мошчеј частици, једин перст от руки св. митрополита Петра Киевскаго.
Монастир сеј имат от полудене стране један ред келиах, под ним подрум, зидане каменом, от востока један ред келиах, коториј ниње зиждутсја каменом и циглом на једну контигнацију, под ними подруми, проче две стране сут без ограждениа.
Вње монастира јест једина качара, каменом зидана, 1 ракижи-
ница каменом зидана, 1 хамбар от растових дасака, 1 мјешаоница от дрвета, стара и порушена.
“_ Сего монастира јест филиал монастир називаемиј Дивша,јв кое _ време и от кого создан јест, невједомо, в немже јест церков зидана каменом и циглом, такожде времене когда созидата и от кого невједомо јест, храм јест иже во св. отца Нашего Николаа Архиепископа Мирликијскаго. | Мел
При сеј цркви озидат јест торон, изидат 1762., в' немже обрјетаетсја капела храм Пресвјатија Богородици, у том филиалу јест једин ред келиа от полудене стране от древа устроен, на једину контигнацију, от запада једин ред келиах каменом и циглом зидате, на две контигнацие, проче две стране неограждене.
= Монастир сеј у ограничију своего грунта имјеет земљу ораћу, виноградска брда и шуму. Во окружности содержит величину 4 сахата, винограда собственог мотика 120, древа шлива 5000, воденицу. 1 на собственом грунту, 3 на грунту јасњејшаго принца Одешкалка; 8 коса ливада на грунту коморском села Чалме. . |
· Вина имјејут от собствених виноградов и десетка акова 500,
ракие комове 40, жита от десетка 400 мерова пожунскиј, кукуруза
35, теглећи волова 16, коња теглећи 12, крава музара 2, коза 100, свиња 50, кошница 25. | 6 | Ро В сем монастирје пре неколико љет бивало братии до 23, ниње обрјетаетсја Игумен и 15 братии, ихже имена сут сија: | "1. Игумен Кирил Јоановић, родилсја у Славонии у селу Пачетину, љет имат 40, пришел в' монастир и постригалсја 1763. 2. Јеромонах Јефтимиј Которовскиј, Еклисиарх, родилсја у Босни у селу званом Котороловска мала, љет имат 40, пришел в монастир 1742., постригалеја 1745. | | ЗАО 3. Јеромонах Захариј Николић, родилеја у Срему у мјесту Рачи; љет имат 60, пришел в монастир 1730. постригалсја 1733. - 4. Јеромонах Саватиј Поповић, родилеја у Срему у мјесту МирКовци, љет имат 49, пришел в монастир и постригалсја 1760. |: 5. Јеромонах Рафаил Јовановић, Намјествик, родилеја у Срему у · мјесту Рачи, љет имат 31, пришел в-монастир и постригалеја 1764. „Архив“ св. П. 8