Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

114 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

6. Јеромонах Јосиф Милутиновић, родилсја у Срему в' мјестје Мирковци, љет имат 37, пришел и постригалсја 1760.

7. Јеромонах Гаврил Поповић, родилсја у Славонии у селу Бјело Брдо, љет имат 38, пришел и постригалеја 1762.

8. Јеромонах Филип Романић, родилсја у Славонии у селу Бобота, љет 37, пришел и постригалсја 1762.

9. Јеромонах Симеон Поповић, родилеја у Срему у вароши Шиду, љет 46, пришел и постригалсја 1762.

10. Јеромонах Сава Владисављевић, родилеја у Срему в' мјестје Кузмину, љет имат 51, пришел и постригалеја 1763.

11. Јеромонах Авакум Папрић, родилсја у Славоним, у мјесту Чепину, љет 22, пришел и постригалеја 1766.

12. Јеромонах Орест Антоновић, родилеја у Сервии у селу Перњавору, љет 27, пришел 1761., постригалеја 1763.

13. Јеромонах Исаиа Поповић, родилеја у Славонии у селу Градишту, љет 33, пришел и постригалеја 1770.

14. Јеродиакон Софрониј Јоановић, родилсеја у Срему у селу Визићу, љет 24, пришел 1765., постигалеја 1770.

15. Монах Јоан Вучковић, родилеја у Босни у селу Тишору, љет 60, пришел 1740., постригалсја 1745.

16. Монах Мелентиј Вучковић, родилеја у Босни у селу Тишору, 42, пришел 1752. постригалеја 1767.

17. Монах Василиј, родилсја у Хрватској у селу Плашком, љет 37, пришел 1760., постригалсја 1764.

В сем манастирје обрјетаетсја један калогер иностраниј, именем

Викентиј Стојановић, монах, коториј родилсја у Банату, в вароши Панчеву, љет имат 37, отишел у Турску державу 1759. и покалугерилеја во св. горје у монастиру Хиландару 1760., пришел в державу Их Ц. К. Вел. 1769., а в сеј монастир по указу Их В СЕ: Митрополита и Архиепископа нарежден и послан јест за времја пребивати“ 1770. „7 јентав же обрјетаетсја монах Арсениј Ракић, коториј родилеја у Хорватској у селу Градуса, љет 32, покалугерилеја у М. Комо- | говини 1750. пришел в сеј монастир 1755. и по благословенију свјатапочившаго Арх. и Митрополита Павла Ненадовића тамо нарежден пребивати.

Сеј монастир от шуме осим огрева от уречених сел чрез Ц. К. комисију, сталнаго прихода имат 25 фор.; от десетков же и собствене икономие сваке године једнаки приход њест, понеже виногради и шливици неке године болши, а неке менши плод приносет, и тако не давно изтекшаго 1770. л. од продатаго вина, ракије и милостиње прихода било 1306 фор. 40 кр., кое све на нужднују потребу монастирску изтрошено јест.

Должен сеј монастир 2660 фор. Г. Јоану Стојчевићу у вароши Нешчину что позајмил, ниње текушчаго 1771. без залога и дали зидаром Георгију и Кости за повосозиждене келие — — 1000 фор.

Ђеорћију Никићу и Кости Змејановићу зидаром у вароши Карловци решчанцие от новосозиждених келиах — 550 фор.