Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

142 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Дестриктђ Сремски произвео, и на произведенје сје дђиствително его Величества потвержденје исходатаиствовао есамљ. Кое исто вђдомости ради вамђ јавити честђ имћао, придавазотђи, да и впредђ радоватиса 68Д8, ако препорвбченјимљ удовлетворити приликз дали ми бвдете. Вљ прочемђ усердне васђ поздравлал сљ должнемђ вБсокопочитанја освидђтелствованјемђ есмљ

· Весокорода Вашег

во Вееннђ 25. Апрљла 1811. Истиннви Почитателђ Урошљ Несторовичђ с. р. (Само је потпис Урошев). Карактерично је да је Несторовић у један дан ова писма писао без да је напоменуо, да му је Гершића препоручио и Бранковић односно Мушицки, те је сваки од њих двојице држао да је само на његову препоруку постао директором. Карактеристичан је и Несторевића потпис. Мушицком је рекао да му је „обвезателњејшиј“, а Бранковићу „истини почитатељ. Уз Несторовића је био и овде наведени Гершић противник Стратимировићев, а пријатељ Мушицков. То се види из сачувених писама Јована Берића, секретара Несторовића и десне му руке, што их је писао поменутом Гершићу. У писму од 26. јунија 1813. рече му: Благороднви Господинђљ Дректорђ мнђ Брате прелобезнњи!

Долгота писана Вашего весма ми е кратка бвла, ја самђ сђ увеселетемљ и радостео читао вопросе и примђчана а наипаче препоруку вашу, ко ми на свновца вашего Димитрја, шилђте, ја самђ абје по пришествји сђ пута нЂга, слвчаине у Будимђ кљ мени пришедша, возлробјо, и ош онда по зактеванно нЂговомљ 10 фор. шаина дао му. Господанђ е по конти вашеи 30 фор. Директору Петровичу избројо, и мени 10 фор., остало е [ошљ 40 фор. кодљ нђга, писао самђ у Свато-Андрего Атанацковичв катихети, да га сђ свима нуждинма снабдћ а !а добарђ стоимљ.

Колико игда мог8в толико тБв се за нЂга бринзти, и бранити га, и бети тБ8 му оно, што му ве: бета можете, и ја имамђ мом сродника, знам шта е то, кадђ ихљ кудђљ препоручуемђ и оправламљ! Онђ е се досадђ добрф владао, меслимљђ, и дао ми професори надежду датђе и отђ садђ. БудвтБбвг да за професоре овде говоримђ, на учинђињи вашђ у пвнкту седмомђ воспросђ: есу ли Буличђ и јесичђ тбдбе жене стели, Фвђтствовати имамђ, сђ ономђ ИистомЂ речно: Пло! на оне кон су то измнслили. Не имђ Брате ни бриге, нити Ф тога гласа ни трага има, све е то гадна завистђ изм6гслила, кол друге гледи, а себе не зна. Да е то истина све би ихљ Господинђ (Несторовић) безтрага отерао. Богљ бв дао да се и Мушицки тако влада, као Буличђ, ово е межђ, а не дериште Бранковичђ (гроф Антоније придворни калуђер), кога втргасомђ бћо, и даже до двора царева прогоне.

А Јесичђ е готово цблу зиму и цбло лето, ево и данасђ 60лестанђ, не пада м8 на паметђ отимати туђе жене. Пло! на такове