Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

тиче, будући да такове секвестром обложене нису, могу се његовом пуномоћнику Г. Ђорђу Николићу — примивши предварително от њега, ваше сигурности ради реверс — издати, с тим примјечанием, да проче ствари, које к собствености брата његоваго принадлеже,

задржати се имају. Из засједанија окружног одбора у Вршцу 26. Јан. 1849. држаног.

Секретар: Предсједатељ: Лазар Цвеић с.р. Борђе Нешић «6 ф: Ш,%) Ваше високопреосвјашченство милостивјејшиј Господине и Благодјеју!

Изволићете милостивјејше из званичног овог писма увидити и увјерити се, до ствари г. Мите (брата владичина) имају се овде задржати. Ја како сам овде инвентирао, таки сам признание од себе

дао, да је све у свом поредку — изузимајући неке незнатне позиције — тек да би Ђурица како ваше високопреосвјаштенства ствари — кое су пре инвентирања биле возбрањене износити се — тако

и своја дрва, могао одавде изнети. Он је дрва своја таки по отшествију В. П. от мене изнети молио, ја сам му на то одговорио, да имам од Николче и проче Господе строжајше и опомињање и заповест, да ништа на свету из двора изнети не смем дати, и да је баш зато непрестано овде стража, и кад би ја вама дрва дао изнети, онда би мислили, Бог зна што сам ја из двора изнети дао, и тако дакле мого би ме Николча затворити и сурово самном поступати, него реко: претрпите се Ђурица још мало; а он простак разгласио, да ја недам дрва јему износити. А ја што више — хотја да не знам сам по себи, него на увјерение Јованово и прочи наши овде — припознао сам по љубови и правди прама њега и воопшче, да ја воистину знам и сасвим ми је познато, да су овде у авлији заоставша, његова дрва, и тако је он своја дрва после инвентирања тек могао одавде добити, која је и у квартир свој већ одвести дао. Простак је такођер био због Г. Мите ствари, јербо ја сам се нашао у беди кад сам ово писмо примио, будући да овде Г. Мите ствари скоро никакви нема, јербо су све код Ђурице, а мени се налаже да ја његове ствари овде у двору задржим, дакле реко: чекајте Ђурица, немојте још ништа извозити, док не одем часом Г. фишкалу Нешићу, да га упитам шта ћу и да не будем ја о чему крив.

Фишкал ми је одговорио да ја за оне ствари, кое су већ код Ђурице, отговоран нисам, него само да ове Г. Мите ствари имам овде задржати, које се де ргаезеп! у двору налазе, али ја како сам се от фишкала онај час вратио, надурљивог Ђурицу нисам ни до данас више овде у двору видио, и чуем од Радована да говори, да му ја ствари из двора износити забрањуем; ако дакле он то говори, то је он један глупак у највећем степену, него пре ће бити онако глупо гордељив, јер он ваљда мисли, да њему човек не сме казати, и то братински и лепо казати: молим вас Ђурица браца,

#) Испод овог дописа, написао је протосинђело Методије владици Стефану ово.