Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 185

Из ње је могао сазнати, да, иако је митрополит Вићенгије Поповић-Хаџилавић био родом „от предела македонског из Јањева син даскала Лава“, због чега се и потписивао Хаџи-Лавић, одрастивши у српској патријаршији, да је за то ипак био душом и срцем — и ако телом слаб — не само велик пријатељ православне цркве, манастира, негои српског народа и велики бранич народних права и цркве.

На пребацивање београдског митрополита М. Петровића како је о „народу безпечален“, одговорио му је Вићентије у писму од 8. Јануара 1723. из Карловаца: „—-_ — — прве е добро знано естђ свемв народ“ нашем“, бздаћи ми % како смо на си степен поставлени (1713. је постао митрополитом, а дотле је од 1708. био владика у Будиму) и мало Ф почивших 8 готовз затекли, него са своим подвшем тешко и мбчно трудећи се, докле смо из фишкалуша прввее Далђ потврдили, други трошкови ома по томБ, докле смо привилегиска Звредена при нова следчоцем; монарх“ прбпоновали и нове церкви и народу претензје извадили, трећи трошкови ома по томђ добре ревнмоћи, за преварбченогђ намђ стада како ти за опшце народне теготе и бреме бившее неподносимо и народ страшно и горко %преженђ бивши, по свих краина, крозб кое ми неацедећи ни крви ни живота ни трошка само 8 два кратђ недавно више #% 30.000 форинти окромђ Квариентв и окромб краинскихђ потрошковђ шосмо издали, и хвала бог8 есмо и народ и церкви доста поценја повратили, и облакшенја свимђ краинамђ извадили, и своји животђ скоро народа ради изгббили и у тешка болезанђ подпали, за тозцо ме ваше братство ово своихђ преваручении безпечална и безнебрежна називате, нисте право чинили, ми колико смо могли, подвизали смо се и досле и 4 селе бвдемо, али силама не можемо духарђ главом разбити“. (стр 108).

_У писму из Карловаца од 21. Авг. и. г., што га је писао у друштву са пет владика, рече митр. Мојсију: „— — = и то гдоговором и обешцанием вашего даћете 8 привилегиске трошкове присталци бити и ви остала тамошња братиа ваша, како и правица бива, понђже овима единимБ привилегиами и правицами, и в. 6. и остала тамошна братиа зживате како и ми, и из нихб вамђе штитђ и обранба, и правица – — —, дрбго ради соединенја (обе митрополије у једну) сви смо ради срдцемђ и душомђ да смо 8 единстве, како нисмо радили ни разделивати, за то и пишемо в. 6. да единомисалне ревнбемо о обштихђ нашихб правицахђ, ков имамо 8 привилегиа, да се еднога фендамента држимо, и врло да га чувамо, и да нежалимо присталци бити таковом“ потрошкв, зашто ако нећемо радити и трошити и фендаментђ чбвати, т. е. привилегле, те би 8 многихђ странњ Звреждене и тбрбоване биле како се види очевистно“. (1. с. 104,/5)).

У своме писму из Карловаца од 1. Дец. 1724., говорећи митр. Мојсију о народним привилегијама што их је цар даровао српском народу, рече му: „Того ради ако в. 6. бисте се 8 наименшем5 што би привилеме наше прегодицирало пвстили е, или приволили, ми непзштамо се нити приволивамо, нити после нас-наши приволити