Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije, 01. 04. 1913., str. 91

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 185

Из ње је могао сазнати, да, иако је митрополит Вићенгије Поповић-Хаџилавић био родом „от предела македонског из Јањева син даскала Лава“, због чега се и потписивао Хаџи-Лавић, одрастивши у српској патријаршији, да је за то ипак био душом и срцем — и ако телом слаб — не само велик пријатељ православне цркве, манастира, негои српског народа и велики бранич народних права и цркве.

На пребацивање београдског митрополита М. Петровића како је о „народу безпечален“, одговорио му је Вићентије у писму од 8. Јануара 1723. из Карловаца: „—-_ — — прве е добро знано естђ свемв народ“ нашем“, бздаћи ми % како смо на си степен поставлени (1713. је постао митрополитом, а дотле је од 1708. био владика у Будиму) и мало Ф почивших 8 готовз затекли, него са своим подвшем тешко и мбчно трудећи се, докле смо из фишкалуша прввее Далђ потврдили, други трошкови ома по томБ, докле смо привилегиска Звредена при нова следчоцем; монарх“ прбпоновали и нове церкви и народу претензје извадили, трећи трошкови ома по томђ добре ревнмоћи, за преварбченогђ намђ стада како ти за опшце народне теготе и бреме бившее неподносимо и народ страшно и горко %преженђ бивши, по свих краина, крозб кое ми неацедећи ни крви ни живота ни трошка само 8 два кратђ недавно више #% 30.000 форинти окромђ Квариентв и окромб краинскихђ потрошковђ шосмо издали, и хвала бог8 есмо и народ и церкви доста поценја повратили, и облакшенја свимђ краинамђ извадили, и своји животђ скоро народа ради изгббили и у тешка болезанђ подпали, за тозцо ме ваше братство ово своихђ преваручении безпечална и безнебрежна називате, нисте право чинили, ми колико смо могли, подвизали смо се и досле и 4 селе бвдемо, али силама не можемо духарђ главом разбити“. (стр 108).

_У писму из Карловаца од 21. Авг. и. г., што га је писао у друштву са пет владика, рече митр. Мојсију: „— — = и то гдоговором и обешцанием вашего даћете 8 привилегиске трошкове присталци бити и ви остала тамошња братиа ваша, како и правица бива, понђже овима единимБ привилегиами и правицами, и в. 6. и остала тамошна братиа зживате како и ми, и из нихб вамђе штитђ и обранба, и правица – — —, дрбго ради соединенја (обе митрополије у једну) сви смо ради срдцемђ и душомђ да смо 8 единстве, како нисмо радили ни разделивати, за то и пишемо в. 6. да единомисалне ревнбемо о обштихђ нашихб правицахђ, ков имамо 8 привилегиа, да се еднога фендамента држимо, и врло да га чувамо, и да нежалимо присталци бити таковом“ потрошкв, зашто ако нећемо радити и трошити и фендаментђ чбвати, т. е. привилегле, те би 8 многихђ странњ Звреждене и тбрбоване биле како се види очевистно“. (1. с. 104,/5)).

У своме писму из Карловаца од 1. Дец. 1724., говорећи митр. Мојсију о народним привилегијама што их је цар даровао српском народу, рече му: „Того ради ако в. 6. бисте се 8 наименшем5 што би привилеме наше прегодицирало пвстили е, или приволили, ми непзштамо се нити приволивамо, нити после нас-наши приволити