Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 213

ХМ. Љубезњејшиј Мој!

Јуче сам примио ваше мило писмо, и ево одма одговора. Радуем се, да сте к бољем здрављу дошли, и да сте ми обећали у Вершцу с архимандритом Мутибарићем походити ме. Радуем се, да је Г. Секретар (Берић) нашао другу свога живота по срцу и жељи, још му желим ложе нескерно, дуг и благополучан живот, и сва сљедства благословенаго и богоугоднога брака!

За резолуцију о приходу вершачком знао сам има 15 дана. ја сам против вторе части рекурирао и изјаснио, да ми није никаква милост, кад ми се узима ова плата; јер с платом вершачком содержавати многопочислени дом у Вершцу, а други овде не може ми толико претећи, да вратим Ерариуму што сам до сад дигао, а још да имам трошка за кои мјесец дана, што ћу још не знам докле овде бити. Ја сам казао, да благодарим на тој милости, ако ми није могуће и овдашњу плату дати или систематическе диурне у отношенију вершачких прихода; будући да ја овде не стоим по мојој вољи, и да се морам сматрати као !п Сотпиззопе; сљедователно да остаем при овдашњој мојој плати. Можете мислити, како сад живим без плате, и да желим што скорие дигнути се от овде.

ја мислим, да ћу по воскресенију моћи кренути се, и да ће ми дотле измјена доћи, знате како је, кад циганину прогори огњиште, да нема покоја, док се не пресели. Тако ти је сад и мени, ако нешто и горе: јер циганину стои на вољи, кад год хоће развалити свој вигањ, и дигнути свој шатор, ма ние мени тако, будући да још отрјешен нисам. Гди је запелог или код вас, или у Бечу 2 не знам.

Што ми о Крагуевићу кажете, добро би било, кад би овде остати могао, не за њега, него за ову Епархију; но знајте да он овде иза мене нипошто остао неби, и да би волио у мон. Раковац вратити се, нежели овде остати. Ја му о том не могу ни споменути, особито сад, от како је у недељу убиен униатски поп Петар Кричка. Кажите дакле Њ. Е., да ћу га собом довести, ако Божија воља буде, да тамо дођем.

Судећи, да премилостиви Император поред вершачког прихода оставити ће ми и овдашње, молио би Њ. Е. да даду заповјест, да се от прихода вершачких преда Г. Христифору Ристићу у Белој Цркви барем 1000 фор. Среб. да подмирим таксе у Бечу, и нешто што сам још тамо дужан.

Ние вјеројатно, да јего Величество от резолуције са свим отступити, и да на моја основана мотива неће призрјенија узети.

И овде кромје тога несретног убиства неима ништа новога; Благодарим Богу, не што је убиен, него што га от наше стране нитко ние убио; јер ни Турчину не могу желети зла. Говори се, да га је његов бивши слуга (Јован Кашић) убио, кога је он ко унии објешчанијами, косе ние испунити могао, обратио. Како му драго, онога већ от онога часа неима, нити се зна камо је побјегао.

Поздрављајући Г. Архимандрите сва три, Г. Секретара и Г. Доктора (Јакова Живковића, оца владике Теофана Живковића) и

. . . .

вас сердечно цјелујући, јесам Ваш благохотњејшиј 22./2. 1834. јосифе. р.