Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

214 _ Архив за историју српске православне карловачке митрополије |

Ово је писмо писао Јосиф Рајачић из Задра дотадашњи владика далматински, а новоименовани вршачки.

Рајачић је као архимандрит Гомирски био именован 29. Дец. 1828. за владику далматинског, а посвећен у Карловцима 24. Јунија 1829.

Рајачић је тек 8. Маја 1834. напустио Далмацију, а његов прејамник Пантелејмон Живковић дошао је у Далмацију 24. Дец. 1834.

Крагујевића је као протођакона позвао Рајачић за професора у богословији. Крагујевић је постао 18. Марта 1843. владиком па крачким, и као такав је умро 25. Јан. 1864.

Што.је поздравио Рајачић сва три архимандрита, подразумевао је: Димитрија Крестића, крушедолског, Пантелејмона Живковића раковачког и Јеротеја Мутибарића гргетешког. У то доба (1834,) у фрушкој гори и није било више архимандрита.

По писму Рајачићеву убијен је поп Петар у недељу (он рече „сад у недељу“, а писмо је од 22./2. По томе би та недеља падала 1. феб: а'22. у петак:

Високопреосвећени г. епископ др. Никодим Милаш у „Православној Далмацији“, Н. Сад 1901., на стр. 572. рече, да је поп Петар убијен 1. Марта у недељу.

1834. 1. Март је пао у четвртак јер је прва недеља у Марту пала 4.

И тако, ако је ико, морао је Рајачић тачно знати дан убијства поп Петрова.

Убијство поп Петрово учинило је Рајачића немогућим у Дал-

мацији, те је морао искати премештај — што му се радо и одобрило.

ХИ. Љубезњејшиј Мој!

Што сам за Теркуљу говорио, судио сам да је оно на правди основано, и держао сам за моју свјату дужност, нашега Господина и Оца на њега опоменути, да би нехотјением ником криво учинио. Ја сам с моје душе снимио, но опет нисам рад, да на Његовој лежи; и тога ради мој би совјет био, да Теркуља до бољег ухљебљенија макар кои от она 4 монастирја у Срему и Банату добие. Вјерујте ми, да ће са сваким бити задовољан. Судим и то, да постане Архимадритом једнога од овдашњи монастира, да би он драговолно још кое време онамо остао. Ја вам га усрдно препоручуем.

Тко је год Његовој Ексцеленции казао, да је Поповић своје ствари у Н. Сад послао, и да ће скоро и он тамо отдати се, ние истине рекао. Он није са свим ништа у Н. Сад послао, но послао је свој један ормар матери својој у Темишвар; нити је он на памети имао икоме пређе отићи, него му повељено буде. Исправите по овому мњение Њ. Е. о Поповићу, особито о том лажном донашању. _ Много замјешателство чини што Пахомие и Поповић пређе школског почетка нису на своје опредјеление отишли. Ви ћете знати, да ја кромје Протодиакона имам у кући и мога капелана, канцелисту, фишкала, Хофмајстера, пет клирика и пуну кућу служитеља