Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

236 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Лиљана је „љутим бјесом одржима била“, и молили су се да се раставе и то Лиљана да се покалуђери у Врднику, а Јован да се поново може венчати.

После дугог испитивања, донесоше пресуду: да Лиљана отиде на годину дана у манастир — ал' да се не покалуђери-— те да пребуде у посту и молитви, и после тога да дођу поново на суд.

Присутни су били Андреј Атанасијевић, Стефан Стојковић, Живан Црногорац и Никола Николајев. Тек је 10. Јулија 1736. митр. Вићентије написао концепт за

уређење архиепископске конзисторије.

Београд 3. Јулија 1729. | Исти се по тврдњи Јакшћевој налази у патријарашко-народној Архиви под бр. 384., и у њему је митр. Вићентије одредио: „да при арх. митрополитској конзисторији буде 2 архијереја, 4 придворна митр. служитеља, 3 игумана и 2 проте, а ако би се каква светска ствар предузела, ако се тужи световњак на духовнога и обратно, да буде у суду два народна тутора из архиепископске епархије. Да дотичним лицима не би посао тешко пао, архијереји се имају мењати сваке године, а остали духовни и светски чланови постављају се доживотно. Они су дужни на митрополитов позив неодложно доћи, на што се потписом обвезују, и непристрасно пресуђивати. Архијереју да суде сами архијереји, а ако мирски човек тужи архијереја, да му суди овај конзисториум у присуству два народна тутора. У мањим стварима, које иду пред конзисториум могу судити 6 придворњака“.

У том се пројекту — по тврдњи Јакшићевој — говоримо епархијском суду. Епископи су дужни у својим епархијама устро-

јити мале конзисторије и исправљати у њима мање ствари, а веће

имају слати Арх. конзисторији.

За 1736. поставио је митрополит Вићентије за чланове: од архијереја, које они сами између себе изаберу, од придворника генералног ексарха арх. Атанасија и архиђакона Гаврила Христифорова, од игумана фрушкогорских Исаију крушедолског, раковачког

Исаију, од србијанских Јосифа ресавског, проту карловачког и београдског и тутора карловачког и београдског. ( „Летопис“ књ. 285. 54.).

Рад ове архиепископске конзисторије или које епархијске из тога времена нисмо нигде читали, нити на њега наишли.

Ако је ко на њега наишао, вредно би било да се обелодани, како би смо могли допунити наше незнање о конзисторијама за време митрополисања Вићентијева.

У патријарашкој смо библијотеци нашли овај лист:

При господиње Архи Епископје и Митрополитје Викентии Јовановичје бивши на извржение попа Николаја“) вишничкаго на заповјед г. претитулираног у. Бјелграду јест било сосједание конзисторијалное нас три персони: генерал викар Павел Ненадович, Атанасиј

Величкович архимандрит и Викентиј Стефанович архидиакон да

#) Овај је поп Никола вишњички задавао посла митр. Вићентију, јер га је бранила политична власт.