Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Крхив за Историју српске православне карловачке митрополије 251

толикија, видитсја да он Јосиф наказиват от магистрата забил објети, от свјашченства совјетоват и мјешчан не примал совјета, на конец за их обоих безакониа дјело казненују Ружинку публично и прогнатују из вароши паки к себје пријал, и обрјела се при јему, и осведочил свое безаконо дјело, да равно какова она, такови и он јест, на кое судим да:он Јосиф пред церковију в празднични ден, у јарму 25 паличних ударениах наказан будет за исправление свое и образ иних.

Закључено в Карловци 5. Септ. 1758.

Во Архиепископско-Митрополитском Консисториумје.

М. П презес Н. Н. са соседатели“)

ХИ. 6. Развидјение за бјегство беочинскаго игумена Арсениа 10. фебр. 1758. Н. 182,

В Карловцје 10. фебр. 1758.

На високи указ Их Ексцеленции Пр. Г. Г. Арх. и Митрополита, Весо Поповић бивател вароши Ирига син прежде бившаго попа Мите Косовца, потом же игумена беочинскаго Арсениа за подозрење бегства у турску страну ниње ре ченаго отца јего игумена Арсениа здје арестирани, пред конзисториумом поставлен и вопрошен да скажет за бјегство отца своего, но он на толико кратное и многообразно вопрошение јединаче отричет, да ни прежде ни после бјегства очина что год о намјерении јего незнал, ниже ни отец јего когда либо јему тајно или јавно, ни на писму ни от уст за бјегство свое открио ние, нити следа таковому намјеренију познати могал. И објешчает, ашче освидјетелствуетсја да је он по чему год за бјегство или намјерение бјегства отца своего знал, не само на тјелу но смертну кашчику поднести хошчет.

У своем мемориаље Нр. 1 он Весо Поповић — пошто му је отац био поп прозвао се Поповићем, дочим му се отац звао Косовац (с Косова) — сказует да со отцем своим у Земуну или ином подзорном мјесту (кромје монастира) састао се није, но кад је у Земун ишао, ходио је лој куповати.

_А протопоп земунски Василије (Остоић) у своем репорту от 5. Јан. с год. сказует, да јегда игумен Арсениј 7. Дек. пр. г. у Земуну бил, и он син јего Веса купно у Земуну находилеја, и јакоже игумен, тако и син јего Весо јему протопопи сказали јесу да су у Земун дошли у контомации видети сродника своега из Турске пришедшаго, јакоже под Нр. 2. обстојателнаја видитсја.

Во соочении сего протопопскаго репорта, он Веса на против своему мемориалу под ВНр. 1. сказует, да је у Земун за лој дошадши отца своего у Земуну нашао, али узрока, за коим отец јего онде дошао разумео није, нити је протопопи другога каквога узрока казивао, развје да је лоја куповати дошао.

#) Каква разлика између суђења данашњег и онога од 1758. у сличним приликама!

Данашњим даном многе политичне власти дају женскињама служинске књижице да тобоже служе код Н. Н. и ако је познато да оне с њима ванбрачно живе и децу рађају, што понеке конзисторије у то и верују, па и такве бракове разводе!

С тога се не треба ни чудити, што се данас годишње силни бракови разводе и из сасвим незнатних разлога. А да је и данас „јармова и паличних ударенија“, ваистину би их много и много мање било, али многи свештеник и прота не би имали од развода оног прихода, што их данас имају. Данас, на жалост има свештеника, који праву трговину с тиме воде, а особито неких варошких. А много би их мање било да се политичне власти — бар у бившој војеној крајини — придржавају наредбе главног заповедништва од 1. феб. 1880. бр 1346. од. за богоштовје и наставу, позивајући се на раније наредбе, по којој су позване политичне власти и градска поглаварства да све дозвољене насилне мере употребе, како би се стало на пут невенчано живећима.

„Архив“ св, Ш, 17