Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije, 01. 07. 1913., S. 69

Крхив за Историју српске православне карловачке митрополије 251

толикија, видитсја да он Јосиф наказиват от магистрата забил објети, от свјашченства совјетоват и мјешчан не примал совјета, на конец за их обоих безакониа дјело казненују Ружинку публично и прогнатују из вароши паки к себје пријал, и обрјела се при јему, и осведочил свое безаконо дјело, да равно какова она, такови и он јест, на кое судим да:он Јосиф пред церковију в празднични ден, у јарму 25 паличних ударениах наказан будет за исправление свое и образ иних.

Закључено в Карловци 5. Септ. 1758.

Во Архиепископско-Митрополитском Консисториумје.

М. П презес Н. Н. са соседатели“)

ХИ. 6. Развидјение за бјегство беочинскаго игумена Арсениа 10. фебр. 1758. Н. 182,

В Карловцје 10. фебр. 1758.

На високи указ Их Ексцеленции Пр. Г. Г. Арх. и Митрополита, Весо Поповић бивател вароши Ирига син прежде бившаго попа Мите Косовца, потом же игумена беочинскаго Арсениа за подозрење бегства у турску страну ниње ре ченаго отца јего игумена Арсениа здје арестирани, пред конзисториумом поставлен и вопрошен да скажет за бјегство отца своего, но он на толико кратное и многообразно вопрошение јединаче отричет, да ни прежде ни после бјегства очина что год о намјерении јего незнал, ниже ни отец јего когда либо јему тајно или јавно, ни на писму ни от уст за бјегство свое открио ние, нити следа таковому намјеренију познати могал. И објешчает, ашче освидјетелствуетсја да је он по чему год за бјегство или намјерение бјегства отца своего знал, не само на тјелу но смертну кашчику поднести хошчет.

У своем мемориаље Нр. 1 он Весо Поповић — пошто му је отац био поп прозвао се Поповићем, дочим му се отац звао Косовац (с Косова) — сказует да со отцем своим у Земуну или ином подзорном мјесту (кромје монастира) састао се није, но кад је у Земун ишао, ходио је лој куповати.

_А протопоп земунски Василије (Остоић) у своем репорту от 5. Јан. с год. сказует, да јегда игумен Арсениј 7. Дек. пр. г. у Земуну бил, и он син јего Веса купно у Земуну находилеја, и јакоже игумен, тако и син јего Весо јему протопопи сказали јесу да су у Земун дошли у контомации видети сродника своега из Турске пришедшаго, јакоже под Нр. 2. обстојателнаја видитсја.

Во соочении сего протопопскаго репорта, он Веса на против своему мемориалу под ВНр. 1. сказует, да је у Земун за лој дошадши отца своего у Земуну нашао, али узрока, за коим отец јего онде дошао разумео није, нити је протопопи другога каквога узрока казивао, развје да је лоја куповати дошао.

#) Каква разлика између суђења данашњег и онога од 1758. у сличним приликама!

Данашњим даном многе политичне власти дају женскињама служинске књижице да тобоже служе код Н. Н. и ако је познато да оне с њима ванбрачно живе и децу рађају, што понеке конзисторије у то и верују, па и такве бракове разводе!

С тога се не треба ни чудити, што се данас годишње силни бракови разводе и из сасвим незнатних разлога. А да је и данас „јармова и паличних ударенија“, ваистину би их много и много мање било, али многи свештеник и прота не би имали од развода оног прихода, што их данас имају. Данас, на жалост има свештеника, који праву трговину с тиме воде, а особито неких варошких. А много би их мање било да се политичне власти — бар у бившој војеној крајини — придржавају наредбе главног заповедништва од 1. феб. 1880. бр 1346. од. за богоштовје и наставу, позивајући се на раније наредбе, по којој су позване политичне власти и градска поглаварства да све дозвољене насилне мере употребе, како би се стало на пут невенчано живећима.

„Архив“ св, Ш, 17