Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije
__Архив за _историју српске ПРЕМОРА РЕНЕ · митрополије
Тако человјек сам не смел отићи к игумену но позвал шидскаго диакона Василиа како своего сродника и отшел к игумену с писмом кое она из ТГурске принесла, и казал устмено да јего жена из Турске прешла на контумацију и ју хотчет примити и показал игумену да јест от жене чул, онај момак шчо ју отвел, хоће доћи по своју жену у прњавор да је води. Хоће јошч с ниме људи доћи, договарали се да поробе попа Данила. То је пред свима казал на гумну и игумен не хотјел примити тое писмо и тако отшел диакон кући.
13. Јулија паки диакон Василис дошел с протопопом у монастир, тамо је бил и обрштвохтмајстор Теодосии. После ручка псовал игумен диакона Василиа и називал јего пустаијом и книгоношем пустајиским и псовал јему мајку и отца. Диакон отговарал, најпре молио игумена да престане, после рекне да је он пустајиа. Кад виде игумен да је му возвратил реч, тако он се разјарио на диакона, а протопопа и обрштвохтмајстор из келии изишли, и диакон пошел за њима, у то време игумен узме колац и ударил диакона три крат, и дрво се изломило. После узел диакона за косе и оборио на земљу и један другаго чупали, докле дошли калугери и развадили.
Паки 16. втори репорт више именоватаго игумена за случај шчо су калугери поп Василиј, Висарион и Јефтимиј с диаконом Михаилом и два диака отишли на гумно чувати жито ноћу, Василиј понесл пушку и кад било у поноћи у три крат шчое избацио пушку, и уза сваку пушку диакон Михаил викал: јао! јао! Чули прњаворци побунили се и дошли к игумена на келију те га пробудили, казали шчо пустајие урадише, тако игумен устал и они калугери, пак игумен сам избацил пушку, и заповедил да ударе у звоно, и тако учинила се велика буна, до зоре незнали кто јест.
А ујутру они сами показали кои су били на гумну. Сутра дан дошал у монастир вармеђски арамбаша Срдан и Сима из Шаренграда, доста говорили игумену за више речену буну, и Георгиј саветовал поп Василију и јего друштву шчо су чинили буну. а они на јего скочили и један другог узајмице псовали и безчестили, а кад било у вечер, игумен метнул на арест попа Василиа, Висориона и Јефтимија, хотјел и попа Георгија, он се не дал того ради, шчо они супарници јего скупа у једном аресту бојалсја да јего не убијут, тако не хотјел никако ићи у арест, веће уклонио се на другу страну. Дошал до Каменице, хотјел тужбу предати Их Екс. пак раскајавшисја вратио се у монастир, а буну совершивши с игуменом сложили се, и на јего донесли да јего из монастира изжену.
На кое все више писатое сицево је наше сљедует
Разсуждение:
Да Јоан прњаворац отбјегшују своју жену по одержании контумации паки примит, а да жена говорила мужу да по наговору намјестника Мојсеја отбјегла, паки отрекла пред достовјерними свидјетели, на кое и атестанцију дала, по коеј намјестник ние повинен. - "
Игумен же за принесеное писмо от жене, чрез јеја мужа и диакона шидског, кое ником на вред ние било, но носил на диакона злобу, и на праздник св. Архистратигов и бил с дрвом и изломил о јего гдје и чупали један другога за косе, тако по правилу св. апостол 27. бијај вјерна и невјерна да извержетсја, друго за оне, кои су пушке бацили и буну чинили за их безчиние и монастиру порок нанешени, да сваки претерпит 39 паличних ударенијах. На попа же Георгија что потписали се јего из монастира изгнати, њеки отре-