Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске праволавне карловаке метрополије 273

и брао виноград монастирски, шча су отнели из монастира само тшчо је чуо тако и сказуе, како и они горје, за више не зна. Више Братие неима у монастиру шчо би испитали, окром ови. С коим свршуемо више положенаго датума, Викентиј Попович с. р. архимандрит (шишатовачки) Теодор Милутинович с. р.

игумен Хоповски

ХУП.

Овде ћемо да наведемо једну седницу плашчанске конзисторије од 23. Јулија 1747. — дакле из времена патријарха Арсенија Јовановића-Шакабенте, и новосадске од 28. Јулија 1764.

Плашчанска гласи:

Протокол во вини плашчанскога протопопа Игњатија Латаса.

Максим Вукелић тужи протопопу Латаса да во дан св. Апостола Петра пред плашчанском црквом на тратини“) пред збором, када је њега вопросио какова је пунта, и благослови оче прото: каква је пунта 7, и он протопоп њему никакове одговоре није дао, но објема рукама трзао и песницама одозгор по глави ударао и штапом, и од његова боја изтргао га је Драгић Скорупан, и други шњим кои су у збору били могут посведјетелствовати.

Ова тужба саобшчена бист протопопи и он се одговара, да није Максим право тужио, но кад је Максим од Крајачеве куће доле к збору у ларму ишао и викао с великим гласом: ај наши Подумљани, наша је коража““) и он га отиснуо од себе и од жене, кад су жену Латаси отели, поп Гаврило, Стојан, Сима, Никола, Лука, Илија, и рекао му: да га враг носи и с његовом коражом да мучи зашчо види да хоће зло у збору и у пуку да буде, а тада ништа у руку нијг имао, нити је кому што зла рекао.

Но од своје трапезе био пошао, а онда оставио штап при трапези и чашу, и пошао да васпети да кое зло не буде што су Медаковићи, Вукелићи и Седлари испред Крајачеве куће са силом били повукли да одведу жену Анђелију дшчер попа Радоице Почуче из Косиња а његову сродницу, и зато он ишао звонити и лармати да би тко дотекао на помоћ, да се зло не створи и жену да не отму, и тому свидјетелства незна јавити да га није био, нити знаде свидјетелства да каже да је викао: ај наши Подумљани наша је коража, развје Шумоњу старца.

За овај крат соверши се овај ексамен.

Павел Ненадович с. р. Епископ Карлшчадски и Плашки. Симеон Љуботина с. р. ексарх. Поп јоан плашчански. Сесија 2.

Призван бист Тома Медаковић и сказуе: да је ту удовицу Анђелију у Вечериновића кући просио себе за жену пред Дошеном, Медаковићем, Марком Златаром и Милина Шумоње сином и Анђелијом Бјалиском и Бојанком снахом Королином, пред коима се обешчала да ће за њега поћи и од њега примила

» По Вуку у Хрватској земља, куд је порасла ситна трава-утрина, рудина. жж) У Вука нема ове речи. У рукопису код коража, стоји превучено команда.

„Архив“ св. Ш. 18