Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

286 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Конзисториалним и проповједником слова Божиа, пишетсја титлу

дајати: Но ниже кому от подручнаго вам свјашченства и мирских људеј допустити чрез јего и с ним писмено или устмено чтолибо

Ддјелати, или каковија состављати совјети, доб је от описаних разу-

мјевше каковаго он духа, нраваже, состојаниа, и чувств человјек

јест; јеже все за особливују вједомост и о прочих равних скитачев Инструкцију восписати и дати хотјехом, и остаем Преосвјашченства вашего В Карловцје Јулија 10. 1745, Благ желател

Арсениј с: р.

мина Фе.

Кад и како су манастирски настојатељи у Хрватској и Славонији Дошли до гласа у жупанијским снкупштинама2

И ако су наши манастири мање више — фрушкогорски сви добили царске конфирмације од царице Марије Терезије 1746. а

неки и од цара Јосифа 1706., у којима им се признао и обезбедио

њихов посед, како по зак. чл. 46. од 1741. православни у Хрватској

и Славонији нису могли поседовати спахилуке; то њихови управитељељи нису могли уживати она права — као“ учествовање у седницама жупанијским и гласа у њима — као што су та права уживали католички манастири и римо-католичке спахије.

ХХУП. зак. чл. уг. сабора од 1790/1. укинуто је поменуто наређење од 1741., те је допуштено да и православни могу узимати добра — спахилуке —, и уживати сва она права, која уз њих иду.

Митрополит Стратимировић, чим је ступио у живот исти закон,

настојао је да и настојатељи манастирски дођу до седишта и гласа

у жупанијским скупштинама.

О томе је своме настојавању известио архидијецезалну конзисторију овим својим дописом.

Честњејшиј консисториум Архиепископски!

По закључении Артикулов Диети Маћарскија, непропустих силоју Артикула 27. право оное притјажанија добара са сојузними с ними благодјејанијами в дјевствие приводити; и того ради како с Јего Ексцеленции Графом Кацлером Палфи, тако и с прочими за мона-

стири нашја да би у Сремској вармећи они раздјелње Глас и сје-

дјение имјели, разговорихеја, и јакоже преко сих лиц, тако и сам устмено сие Г. Графу Сапарију Сремскија вармећи феишпану опо-

мјаних, да би они сие при скоро держатисја имушчеј Генералној Конгрегацими на прошение тјехже монастиреј в дјејствие привел. Повнегда

убо он мње сам никаковаго неимјети, но паче желанију нашему в.

том удовлетворити објешчалсја; того ради настојашчим налагаетсја Честњејшему Консисториуму да, приликоју тогоже Генералнија Конгрегаци“ они коториј от стране монастиреј тамо будут, прошение свое ради вотумов и сједјенија раздјелнаго паки обновјат, и у дјејствие привести трудјатеја.

В прочем отдаја вас Милости Божеј, пребавају

Честњејшаго Консисториума

В Виење 21. Марта 1791. ка услугам готовјешиј

Стефан от Стратимировић с. р.