Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историј у српске православне карловачке митрополије 261

То су право неоспорно уживали фрушкогорски и остали настојатељи манастирски све до потврде од 28. Марта 1908. „Штатута о управи, контроли и употребљењу манастирских, као и народноцрквених добара, као и о дотацији манастирских калуђера у опсегу православне српске митрополије.“

Саборски је одбор — ргдикалски — на основу 5 12. штатута, по ком манастирска добра стоје под управом срп. прав. нар. црк. саборског одбора, држао, да настојатељи манастирски не могу заступати манастире на жупанијским скупштинама, те је но свога фишкала да о томе поднесе своје мњење.

Исти је поднео своје мњење а саборски је одбор — самосталски решио, да манастирски настојатељи имају и надаље заступати манастире у жупанијским скупштинама као највећи порезовници

У манастирским протоколама — записницима о седницама братским — манастирски је фишкал подносио опширне извештаје о раду жупанијских скупштина, међу којима има и врло интересантних ствари.

Требало би једном од г. г. манастирских настојатеља — и то оном који је права слушао — ставити на расположење све те записнике, и из њих да побележи главније и значајније ствари.

Сећамо се, да су пре неку годину нека г. г. манастирски настојатељи тражили да им се даде какав посао. Ево лепе теме за рад.

Друга би тема могла бити да један среди све циркуларе митрополита Павла Ненадовића.

Трећи би могао обрадити суђења што су их чинили манастири као кметсвски господари. |

Четврти опет главније ствари из седница братских и т. Д.

Патријарх Рајачић о животу манастирских настојатеља.

Патријарх је Јосиф Рајачић упутио на настојатеље фрушкогорских манастира овај циркулар 26.110. 1855.

Честњејши Архимандрит!

Блаженија памјати Предци наши истиноју вјероју и всехвалним благоговјением водими, нешчадними пожертвованијами сооружаху монастири с тјем намјерением, да покој душам своим обрјашчут, да в сих свјатих мјестјех истинаја набожност и свјатиња водворитеја, да молебствија в них о благостојании свјатих церквеј божиих, о мирје всего мира, о здравии живих и упокоении преставлшихеја благочестивих Христианов непресјечно бивает, и на конец, да ондје и они и богобојазливи их потомци духовнаго утјешенија всегда и во всеја вјеки ишчут и обрјетајут.

Сеј благохвални свјатим тим мјестом первобитње намјенени характир ничим, ни промјенами времене, ни противними њеких вјеков поњатијами, ни минувшими судеб полними стољетијами можаше изгладитисја, но по сушчествености цјели своеја биваше всегда во очесјех Мира тојже и непреложен, зане сеј всегда ишчет и истја-