Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije, Oct 01, 1913, page 28

314 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

12.) Аптуог! дез Вазећота де Пајо Зтесед!п 19. Маег2, аш даз шиег 3. деда. ап п егоапсепе ћопесзг и. Кезспр, Ааз5 ег глуаг Прег даз Јетве моп Тт и. зетеп РПеришћелеп Апсебгасћ!е тећив тећг ла ћађе, млемоћ] тећгеге Фе Кјаг ћгипо дет Мебороеп 2исезћапдеп упад, Не! апђеј посћтај5 шт Фе КејаНегипо зејпез Агтезте5.

13.) Апгејсе дез Вазсћојћа де Радо: 2. Арг1] 1736.: да55 дег Међоројн и. · Обегсарбајп ЗеКи]ја деззеп ДејзШеће 2иг Тпашаћоп стег, ти зеЊеп пре уегтаћгеп, деп Мејп и. Де егде мегкашћ, и. Чаз5 !п зојсћег Дезјај 1п Фе ГАпсе уб а

14.) Етпе тећгтансе Могаје ипа дег фћт Вазећој уоп дет Меоројнеп 21– веТојеп ОпбИдеп, ипад Башсе Вегбгдегипа дег Гаш5 опз-Сопттоп Беејепа, де Рајо: Згроедтп 13. Арга! 1736.

15.) 156 Фе Теле Визећмн, даз5 зеђег Чосћ ђе! ћегаппаћепдег бзјегсћег Хе! зејпе Кугсћеп-басгатете 2и Зтесед!п адтина егеп дагђ дЧаз5 дег Негг Вазсћо! зе пише е Шега зетте- Кисће ТедџепНегеп тоове.

16.) Вазећог Раџ1омтећ Беј шт зете Шђеганоп, шп БезШићоп зејпег Енесјеп у. дет Мебороји, тећ! мешрег да55 Фе ЦОптегзисћилов-Сотпн55јоп зећаНеп уегдеп тдсћте, де Пајо: Зхесед!п деп 1. Јип! 1736.

сав

МИШЉЕЊЕ СРПСКОГ НАРОДА О БАВЉЕЊУ АРХИЈЕРЕЈА У БЕЧУ 1850.1.

У 15. бр. „Српског сиона“ за 1903. у чланчићу:: „Скуп. ист. прав. архијереја из Угарске и Аустрије у Бечу 1850/1. године“ описали смо укратко рад истог скупа.

У њему смо рекли, да се прва претходна седница одржала 17. (29.) Октобра 1850. |

Архијереји су се задржавали у Бечу све до почетка Јулија 1851. не свршивши скоро ништа због тврдоглавства патријарха Рајачића.

Какви су гласови колали о бављењу Архијереја у Бечу, види се из овога:

Архимандрит Никанор Грујић, који је и сам био уз Архијереје у Бечу, дошавши кући у манастир у писму своме од 24. Априла 1851. јавио је Патријарху Јосифу Рајачићу о мишљењу народном о Архијерејском горњем бављењу у Бечу.

Ваша Светости, Милостивјејши Господине!

(ја сам сретно путовао, и сретно сам доспјео у Карловце, и у Кувеждин. Застао сам све на миру. Путујући састајао сам се с нашим људима, и наишао сам на велико љубопитство у њима о томе, шта се сада ради с нама у Бечу. Вообште никоме ние по вољи, што сте Ваша Светост са свима Епископима тако дуго ту. Једни изводе из тога, да је то политика Правителства, да нема никога у Диецези, да могу лакше свое политическе цјели достизавати; а други слуте на највеће неповољности за цркву и за народ, и у тој слутњи њиовој