Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

314 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

12.) Аптуог! дез Вазећота де Пајо Зтесед!п 19. Маег2, аш даз шиег 3. деда. ап п егоапсепе ћопесзг и. Кезспр, Ааз5 ег глуаг Прег даз Јетве моп Тт и. зетеп РПеришћелеп Апсебгасћ!е тећив тећг ла ћађе, млемоћ] тећгеге Фе Кјаг ћгипо дет Мебороеп 2исезћапдеп упад, Не! апђеј посћтај5 шт Фе КејаНегипо зејпез Агтезте5.

13.) Апгејсе дез Вазсћојћа де Радо: 2. Арг1] 1736.: да55 дег Међоројн и. · Обегсарбајп ЗеКи]ја деззеп ДејзШеће 2иг Тпашаћоп стег, ти зеЊеп пре уегтаћгеп, деп Мејп и. Де егде мегкашћ, и. Чаз5 !п зојсћег Дезјај 1п Фе ГАпсе уб а

14.) Етпе тећгтансе Могаје ипа дег фћт Вазећој уоп дет Меоројнеп 21– веТојеп ОпбИдеп, ипад Башсе Вегбгдегипа дег Гаш5 опз-Сопттоп Беејепа, де Рајо: Згроедтп 13. Арга! 1736.

15.) 156 Фе Теле Визећмн, даз5 зеђег Чосћ ђе! ћегаппаћепдег бзјегсћег Хе! зејпе Кугсћеп-басгатете 2и Зтесед!п адтина егеп дагђ дЧаз5 дег Негг Вазсћо! зе пише е Шега зетте- Кисће ТедџепНегеп тоове.

16.) Вазећог Раџ1омтећ Беј шт зете Шђеганоп, шп БезШићоп зејпег Енесјеп у. дет Мебороји, тећ! мешрег да55 Фе ЦОптегзисћилов-Сотпн55јоп зећаНеп уегдеп тдсћте, де Пајо: Зхесед!п деп 1. Јип! 1736.

сав

МИШЉЕЊЕ СРПСКОГ НАРОДА О БАВЉЕЊУ АРХИЈЕРЕЈА У БЕЧУ 1850.1.

У 15. бр. „Српског сиона“ за 1903. у чланчићу:: „Скуп. ист. прав. архијереја из Угарске и Аустрије у Бечу 1850/1. године“ описали смо укратко рад истог скупа.

У њему смо рекли, да се прва претходна седница одржала 17. (29.) Октобра 1850. |

Архијереји су се задржавали у Бечу све до почетка Јулија 1851. не свршивши скоро ништа због тврдоглавства патријарха Рајачића.

Какви су гласови колали о бављењу Архијереја у Бечу, види се из овога:

Архимандрит Никанор Грујић, који је и сам био уз Архијереје у Бечу, дошавши кући у манастир у писму своме од 24. Априла 1851. јавио је Патријарху Јосифу Рајачићу о мишљењу народном о Архијерејском горњем бављењу у Бечу.

Ваша Светости, Милостивјејши Господине!

(ја сам сретно путовао, и сретно сам доспјео у Карловце, и у Кувеждин. Застао сам све на миру. Путујући састајао сам се с нашим људима, и наишао сам на велико љубопитство у њима о томе, шта се сада ради с нама у Бечу. Вообште никоме ние по вољи, што сте Ваша Светост са свима Епископима тако дуго ту. Једни изводе из тога, да је то политика Правителства, да нема никога у Диецези, да могу лакше свое политическе цјели достизавати; а други слуте на највеће неповољности за цркву и за народ, и у тој слутњи њиовој