Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 163

седе еј ргећо соггиргоз !п Ессјевја зефНопет тоуеге е! еипдет (т. |. дотичног Архијереја) иНаџе уећт ћабеге ерр!асорит.

е.) Канон 57. Саб. картагенског у најстрожијем смислу забрањује пастви — вернима — народу да се одваја од свог Епископа и самовластно да тражи или поставља другога, који се последњи тада има: „рег ашћотајет !трегавопат“ — отерати.

Даље 102. канон картагенс. Сабора заповеда: Шид диоде р!аси шЕ рорић аш пипдџат ргорпов ерјвсоров ћабџеге, т151 ађ штуегза Чуподо итиз сијизаце ргомпсјае 4 рптаје !ин десгеит, « сопзепи из зиб сијиз Фоесез! соп шниг « с. ессјезја педиадиат адтнатиг.

1) кан. 64. пето-шестог вселен. Сабора, који је начелно за одношај између пастира и пастве важан, и који заповеда: Опод поп. орогјеј Јаесит рибисе фзршкаге уе! досеге, досепа! аисјогтајет ех е0'5:1 упафасатет, зед огани а Оопипо (гадно седеге, 4 ашгет 15, аш дЧосепф станат ассерегшт, арепге, 4 ампа ађ ејв досеп. 11 ипа епт ессјечја Ффуегза тетбга јеси Пеџв, ш ез; хох Арозјоћ: Опат птегргегапз Огесопиз Тћеојовиз, ешт, адш 1п #85 езћ, огатет арепе соттепда! фсепз: ћипс огапет геуегеатиг Тафез, ћипс зегуетиз. Нес дшдет 5: ашпа, Ше его Нпсиа, ес ашет тапиз, Ше уего ааша аћид. Нас ашдет досеаћ, Ше уего аса. Еј рашо рођ « дш Ффаси 1п досПаје «4 дш зирредана пп Џагбаје, 4 адш орет 1Теп ас вибтиа(га пп ајастнаје. Ме зитиз отпез Ипома, диода езе ртотриззтит, пе отпез ргорћетае, пе отпез птегргејфетиг. Е; розе диодат сиг !е разјогет [асј5, сит 518 ом82 — Сиг сарш есел5, сшт 518 рез 2 Сиг трегајог еззе сопама, сит гејајиз 518 11 питегит тшит 2 9! аш5 ашет ргаезетет сапопет Тађетасјапз дергећепзив Шел! ХГ. Феебиз зеотегешт. р

Даље заповеда исти Сабор у 69. кан. Моп Псеа! сшрат е: Јатсогшт пштего та засп абал5 зер ит 1потеф, аб ео (атеп педиадиат ргоћфна ротезјаје еј ашћогнаје !трегајопа, даиапдо дашдет уошег стеајол допа оНеге ех апПуашзазта (гадшопе.

Завршно за нужно држим још и то изјавити, да нема у опште ни једног канона међу свима напред изложенима, који би давао какву власт у цркви и за цркву пастви, — вернима — народу. Сви "они скупа и једногласно не само да дају ту власт Јерархији, него изрично забрањују сваки овамо односни утицај пастви — вернима народу. |

3. Сва наређења партикуларног права, појединих поместних Аутокефалних цркви.

Наређења та једногласно исповедају, да сваколика власт у цркви и за цркву изкључиво и свестрано принадлежи Јерархији.

Аутокефалне те цркве јесу:

1. вселенска Патријаршија или велика Христова Црква у Цариграду. Црквом том управља:

а.) Целим патријархатом архијерејски Синод у Цариграду.

Докле су год допирале границе старе византијске државе, свуда су са појединим црквеним областима у истој управљали изкључиво Архијер. Синоди. И то је непрекидно трајало све до доласка Турака. Када пак Турци упадоше, поче целокупном црквом искључиво