Arnauti i velike sile

101

макар и летимично унутрашње услове за самосталан живот једнога народа, који за толико хиљада година није никада покушао да постане народна држава; да разгледамо мало услове живота, обичаје, и то да их гледамо искључиво на аустријске наочари, дакле с описима аустријских путника по Арбанији. Нико мањи него барон Хлумецки главом (у њ. пом. КЊ., стр. 125) тврди да je главни елеменат арнаутскога живота анархија. Није искључено код једнога писца, који добро зна шта xohe да постигне својим списима, као што je барон Хлумецки, да je ова смртна пресуда над Арнаутима само једна мотивација за евентуални мандат Европе Аустро-Угарској, да у тој анархији направи реда. Зато да завиримо мало и у појединости. За масу свакога народа карактеристично je у каквим кућама он живи. Енглеска узречица: „Моја je кућа мој град,“ важи и у Арнаутлуку ; али докле њоме Енглез мисли да je његов дом закопала земаљским тако осигуран, да се у ньему oceha као у каквоме граду, дотле je арнаутска кућа у ствари град, тј. куда сазидана од камена без прозора; има уместо прозора мазгале и кроз њих улази оно мало дневне светлости у кућу. Једини улазак у кулу направљен je тако високо од земље, да за онога, који хоће да уђе у кућу, треба најпре да се спусте дрвене стубе, које се подижу, чим у близини опали каква пушка, што će непрекидно догађа. Kyhe које чине једно село, удаљене су једна од друге равно на пушкомет. О некаквом намештају у арнаутској кући не може бити ни речи. Клупе, столови, кревети, сасвим су непознате ствари. Спава се на простртој папрати или на кожама које су прострте по земльи, и то Арнаутан увек спава обучен. За покривање имају у бољим кућама вуненућебад. Осветљење; запа-