Arnauti i velike sile

102

љени луч. На арнаутској кули нема оџака. Дим с огњишта пролази, ако хоће, кроз мазгале. Кров je од камена да се кроза њ не би могло пуцатн. Пред сваком арнаутском кулом на високој мотки по једна коньска глава. (Др. Либерт, стр. 54; Сиберц, стр. ]6, 162 и 163). Joui хвала Богу што на оним моткама не стоје људске главе!: У осталом барон Нопча нашао je и друкчијих кућа у Арнаутлуку. „Кроз разваљени кров видело се небо, а кроз јадне, земљом напуњене, зидове дувао je ветар тако силно, да су варнице с огшишта летеле у сваки буџак ; једина забава био je револверски метак једнога пастира, који je тим метком скинуо једног миша с таванске греде“. (Нопча, у св. пом. књ., стр., 71). Има још лепше; барон Нопча нашао je у Арнаутлуку и људске станове у пбкинама, али он хита да дода, да становниди тих пећина, и ако су модерни троглодити, ипак су прилично цивилизирани". (Нопча, стр. 9). Лепа цивилизација ! Чиме се поглавито хране Арнаути? Хлебом, кукурузним брашном и млеком. За пециво хлеба није било тепсије чак код имућних људи (у Боговој Ливади); умешени хлебац просто je метнут у разгрнути пепео на огњишту. (Нопча, стр. 57). „Пре него што смо сели за велику гозбу, обредила нас je домаћица, поливајући свакоме воду да умије руке. Али како. ћемо убрисати мокре руке, то je остављено сваком да бира. Арнаути брдшу руке о своје хаљине. Нож и виљушка сасвим су непознате справе код ових брђана, морали смосви да једемо прстима.“ (Др. Либерт, стр. 53). Арнаути и Срби носе готово једнаке костиме, то je ваљда допринело идеји великог Арнаутлука. (Гастон Гравије, у пом. књ., стр. 5). „Често се горње хаљине носе на голој снази. У извесним крајевима Малесије врло je „кино-