Arnauti i velike sile

103

шки“ и „мушки" ићи у што прљавијим и поцепанијим хаљинама. Правилно мењање рубина (ако у опште има кошуља), сасвим je непозната ствар. Према томе није чудо што им хаљине изобилују многим ситним животињама. Ваш je врло распрострањена, а племе Шала одликује се њоме чак и у северној Арбанији.“ Ово „чак“ просто je дражесно... Др. Либерт покушава да овај гад код Арнаута ако не оправда, а оно бар да га објасни, па вели : „ Оријенталац je сигурно кроз многе генерације имунизиран од уједа ових паразита. Што се мене тиче, ja нисам могао живети на миру с тим животињицама, нисам због ших спавао делу ноћ, и устао сам врло рано.“ (Др. Либерт, стр. 54). Ми оријенталци благодаримо врло лепо за овај имунитет који нам je признат; али наши абдеси пет пута на дан, наши многобројни амами и купатила, најбољи су докази да ми имамо сасвим друкчије појмове о чистоћи тела и хаљина, него што их имају љубимци западних сила на источној обали Адрије. И још један детаљ, али врло карактеристичан. Докле остали делови Балканскога Полуострва имају да покажу стотине,. ако не хильаде, јавних купатила, парних купатила,, речних купатила, у целом Арнаутлуку има један једини —нужник. ~Овај једини нужник (ватерклозет) у целој Арбанији, може да послужи као мерило за висину арнаутске културе.“ (Сиберц, стр. 51). За случај да ми се пребаци како ja наводим, намерно само оно што je најгоре из аустријских путописа, ево да наведем шта каже и један Рус: „Кад сам био у Речи —■ вели руски генерални консул Јастребов његови становници разгледаше мој европски костим, па пресудишеда сам прилично чиста животиња. Само један међу њима, који je морао сваки час да се чеше, рече : „Можете Јви