Arnauti i velike sile

104

говорити шта хоћете о чистоћи овога Москова (Нири московит), ипак на свету нема части]ах људа од Арнаута .“ (Јастребов, стр. 219). Овамо спада и једна белешка истога писца из његовога описа Дибарске Малесије. „Становници су најдивљији народ који се само може замислити. Они не знају шта je кошуља. У селима Чидни и Речи немају стида, просто, као животиње. Сви иду голи. Жене у потпуно Евину костиму. Само зими покрију се најразличнијим крпама. Изгледају као дивље животиње с људским лицем. Сви су злогласни разбојници и у биде. Храна им je кукурузно брашно без соли, млеко и сир. Не само у Чидни, него и у Љусни у Mahy, Арни и на многим другим местима држали су за шећер, који сам ja метнуо у чај, да je то снег. У тим селима говорио сам с многим Арнаутима, који нису знали шта ј е. со и ако та реч постоји у њихову језику. (Јастребов, стр. 226). И сад за људе, који не знају ни шта je со, и који за шећер мисле да je снег, доказују данас да они знају шта je Отшџбина и да би били готови за њу погинути.... Кад се два непозната Арнаутина сретну па се упитајз?' ~од кога си племена“, врло често одмах после одговора плану два револвера и често обојица леже у својој крви. (Сиберц, стр. 52). „... Два Никајца, врло забринути, придружише нам се. Упитасмо зашто су тако тужни, и они нам рекоше да су им недалеко одатле Краснићи отели два вола. На отпор нису могли ни мислити, jep je Краснића било око 2Ô. То, рекоше, није право, jep они та два вола нису украли , а на сваки случај ти волови нису из Краснића. (Др. Либерт, стр. 18). „Главна одлика Арнаута писао je join Хан у своме епохалном спису то je брзина одлуке;