Arnauti i velike sile

105

он je човек дела, али ништа више, и зато Арнаутин брзо прелази с једнога афекта на други.“ Дон Анџело, католички свештеник, причао je примере о младим људима, који су се дружили као добри пријатељи, који су се смејали и шалили, па наједанпут један од њих потегне пиштољ па другое убије на место.“ (Сиберц, стр. 89). Träger прича овај случај : Други дан Ускрса посвађаше се људи пред црквом ; један младић опали пушку, и за кратко време, док се свештеник трудно да међу партајама посредује, било je већ 17 погинулих и рањеника. 53 Путници, који су се вратили из Арнаутлука и који ресултате својих проучавања саопштавају у научним часописима, у стручним органима географске и етнографске науке, говоре о Арнаутима као о народу с којим се може говорити само с револвером у руци. {Сиберц, стр. 91). И још један бисер, који нађосмо код барона Нопче; „Арнаутско племе Мертури тврди, да оно место на коме je закопано благо, ваља с вечера посути пепелом, па онда сутра-дан видети каква je животиња оставила свој траг у пепелу, јер само на тај начин може се дознати жеља чуварке закопанога блага, коју животињу ваља јој принети на жртву. Ако ce случајно у пепелу види траг људских ногу, онда не треба нимало зазирати од убиства.“ Похлапност за новцем ових дивљака не зазире чак ни од људских жртава? И то није прича из незнабожачкога доба, када су на Черноме Боху у данашњој Лужици приносили људске жртве, него je из XX века и из оне земље, од које Европа xohe да начини независну државу...

53 Träger, Zeitschrift für Etimologie, 1900, стр. 50, цитат Сиберцов.