Arnauti i velike sile

111

Барон Нопча прича, да je његов слуга Аркадии Дели Ну, пошто je насекао мало дрва, своме госи изјавио, да je сасвим сломљен (у пом. књ., стр. 8); наравне све што je посао треба жена да уради. Он je господар света, он има само да се шета с пушком на рамену, и да овда-онда по кога човека убије. ~Али, вели Аустријанац Сиберц, ако се не заради ништа више него колико човеку треба за храну, онда нема благостања, а без овога нема просвећености, а без тога немогућно je развити душу и ма какав душевни живот.“ Тако je, драги господине Сиберце, имате потпуно право ; али шта Тете, ето баш на предлог ваше домовине навалиле су све Велике Силе да од ових лењих дивљака направе независну државу, само да омету у напредовању друге вредне и храбре народе, који су својом снагом и радом створили за циглих 100 година културне државе. Па да су joui Арнаути одиста некакав ратнички народ, који би био у стању да се бори барем за своју ужу домовину, кад веТ за толико хиљада година нису стекли Отаџбину али баш Ви, господине Сиберце, који ратоборност Арнаута доказујете њиховом клетвом : „Да Бог да твој барут никада не плануо и твој куршум никада не погодио“, Висте сами пронашли да Арнаути истина имају добро оружје, али да су врло рђави стрелци. Ваш земљак Штајнмец тврди, да je многи турски низам погинуо од Арнаутина да би се овај дочепао низамове пушке (Штајнмец, стр. 71). Али не само ове разбојничким убиством задобивене пушке, него и „манлихерке,“ које Аустрија поклања по Арнаутлуку, не служе за поштено ратовање с непријатељима земље, него за убијање својих земљака и за криумчарење на Приморју. Висте сами у својој књизи на стр. 97 и 98 из-