Arnauti i velike sile

185

говоримо, како се Србија никада неће покорити таквим заповестима из Беча, онда би задело добили овакав одговор: „Ако Србија не Kyutyje, наше he војске ca свију страна продрети у Србију и ми ћемо ту земљу просто анектирати.“ Дакле рат? Хм ! Рат je чудна и опасна игра, као што je запрепашћена Европа видела после Кенигреца и после победа Балканскога Савеза када се европска дипломација просто обрукала. Сем тога ми не верујемо да he римским слугама поћи за руком да доброга пара Франца Joзефа I, кога су они прокламовали за католичког пара Европе, увуку у рат, и да вече његовога живота наново загорче. Али баш и када би садашњи аустријски престолонаследник био већ пар, ми не верујемо у могућност тога рата, јер га неће народи аустроугарски. Као што смо горе видели неће га Немци, неће га Словени, јер ови неРе да се бију против своје браће, с којима се поносе. Мађари, и сем разлога своје унутрашње политике, дупло he се размислити, да ли да напусте своју последњу даску за спасавање, у случају пропасти монархије, а та даска за спасавање била би стара мађарска идеја о дунавској федерацији с Румунима и с Балканцима. Па онда Румуни аустријски ! Зар они неће наРи да je за њих корисније, у случају какве аустријске катастрофе, да ce сједине са својом бра Ром у Краљевини Румунији, него да се боре за превласт мађарску? Али шта ми то говоримо о некаквој „катастрофи“ Аустро-Угарске? Па, Боже мој, ствар није тако немогуРна. Србија у једном одбранбеном рат}г против Аустро-Угарске не би осталасама; остале балканске државе, ако не по савезничкој обавези, а оно