Arnauti i velike sile

60

дођу на пазар у те вароши. Пљачкања и разбојништва тако су давнашњега старинског порекла, да су прешла у навыку, па се предузимљу и без ыкакве потребе. „Једнога разбојника из Бшкаша морам нарочито ближе поменути. То je Марко Кули, којега зна цео Арнаутлук, jep се његова дрскост већ и у песмама пева. Кота год сам за њега упитао, било се.ъака или мисионара, свагда сам добио одговор; „То je био човек!“ Због његових честих и успешних }шада цела равница у Приморју зависила je безгранично од његове милости и немилости. Тамо се веровало да њега пушка не бије, и сваки je дрхтао кад се ньегово име помене. Услед тога турске власти одлучише у пролеће 1903-he да пошљу нарочиту експедицију да казне Бшкаше и Кселу. Командант жандармерије Скадарскога Вилаета, Есад- паша, кренуо се с неколико стотина пешака и два брдска топа у Бшкаше и опколио je кулу Марка Кулија, која се налази код Стога, jeдан сахат од Брње, у долини Маће. У кули je био Марко X пет другова. Позваше га да се преда, али он то одсечно одби. Топовска ђулад направите грдне рупе у кули, али Марко се одржао цео дан ; а кад се смркло, он се пробно кроз цео кордон, и да би се осветио за кулу коју су му порушили, он затвори два једина пролаза у Маћанској долини и преко Малог Дрвенита, којима би могла доћи храна Есад-пашиним војницима. Паша je морао да напусти своју намеру и спасао се са својим војницима само благодарећи Миридитима, који су га пропустили кроз своје земљиште. Овај неуспех Есад-пашин увећао je славу Марка Кулија, али не задуго, jep je после годину дана, у равници јужно од Маће, погинуо. Он беше опет сишао у пљачку, и у зору беше потерао у лланину неколико упљачканих коња. Један сељак,