Arnauti i velike sile

65

сломаны, а сви мухамеданци полу-католици. Од два брата један светкује Божић, а други Бајрам. Католици удају своје кћери за мусломане и обратно. Мухамеданци иду недељом у цркву на службу, њихове жене клече пред олтаром. У Ибељи дочекује арнаутски поглавар Мустафа-ага католичке фратре и допушта им да у његовој кући служе католичку мису. Међу Миридитима, који су сви католици, постоји предање по коме се ваља увек женити из мухамеданских породица. Сва напрезања католичких свештеника, да укину ове старе обичаје, нису имала никаквог успеха. Они су Арнауте научили неколиким спољним верским обредима, али нису никада били у стању усадити у њих религиозно осећање. Зидају се цркве, иде се у мису, оставља се оружје пред црквом ; али тек што су, изишавши из цркве, опет узели своје оружје, већ се пролива крв. 48 Цело једно село потурчило се само зато, што парох није хтео да чита мису у оно време, које je његовим парохијанима било најподесније. У једноме селу, које припада епархији скадарскога арцибискупа, нису више били задовољни Малисори са својим свештеником. Захтевали суод њега да он напусти њихово место и да се врати у Скадар. Парох није хтео да их послуша,. а Шкипетари ни пет ни девет, него ухапсе свога свештеника у штали, у коју су га домамили. Затем послаше доле у Скадар своје људе да од арцибискупа Паскала Гверини траже категорички да одазове овога свештеника и да им пошље другога на његово место. Уједно му поручите да he свога пароха држати у апсу, докле год не буде одазван. Остарели кнез црквени одмах je појахао

48 Gaston Gravier, L’Albanie et ses limites, Extrait .de la „Revue de Paris“ 1913, erp. 8.

АРНАУТИ И ВЕЛИКЕ СИЛЕ 5