Arnauti i velike sile

коња и истога дана ртишао у брда да види какво je то чудо ? Дошавши у село Његово Високопреосвештенство тражило je пре света да попа пусте из anca. Но Малисори нису хтели да чују за то. „С тобом ћемо врло радо говорите, али попа не сме бита при том разговору“. Док су ти преговори трајали смркло се и Митрополит je хтео да преноћи у свештениковој кући, само je изјавио, да према арнаутском обичају, не може преноћити у кући, у којој нема домаћина или његовога пуноправног заступника да га као госта прими. На основи тога арнаутског обичаја владика je тражио да пусте свештеника из anca барем за ту ноћ, те да може испунити дужности домаћинске. Узаман! И сада стари Митрополит иде у шталу да преноћи са својим свештеником. Сутра-дан настављени су преговори и најзад Арнаути пристадоше на предлог Митрополитов да он поведе свештеника собом у Скадар док се не доврши истрага о жалбама његових парохијана. „Добро, даћемо ти га. Али ти мораш нама дата јемца, који he нам јамчити да он неће никога наговорити да га на нама освети“. „Ja сам вам јемац за то“ рече монсењер Гвернни. Али арнаутски брђани одговорише: „Не може. Ти нам не можеш бита јемац, јер прво, ти си владика, а друго ти си стар. Ако се он нама освети, ми не можемо на тебе да пуцамо, јер, знаш, ми тебе поштујемо. Дај ти нама једнога јемца на кога ми можемо пуцати.“ И сирома Митрополит морао je да пошлье у варош да његовога слугу, те да он остане у селу као јемац на кога се „може пуцати“. Тек после тога могао je одвести ослобођенога свештеника... Малисорска посла!... (Сибери, у св. књ., стр. 118 —119). Колико вера лежи у 'арнаутском срцу види ■се из овога факта који помиње Гастон Гравије (у св. књ., стр. 9).