Arnauti i velike sile

кад je посетио школе у Скадру и кад су деца. арнаутска певала италијанску химну и викала : „Живела Италија! Живео Краљ!“ (Lo Stato dell’ Albania e il compito dell’ Italia, Giornale d’ Italia, 23 јула 1902). Што ce тиче аустријских школа оне су чисто конфесионалне природе... Колико je меродаван утицај консула за похађање италијанских школа види се из факта, да када у Драчу 1905-те неколико месеци није било наименованога италијанског консула, одмах je број ђака од 70 спао на 40. (Хлумецки, у њ. пом. књ., стр. 165—166)... Борба између савезничких великих сила у Арбанији не ограничава се само на цркве и на школе. Та борба постаје све силнија и на аривредном пољу, које je данас за сваку политику најважније. На први поглед изгледа чудновато како може да се говори о некаквој привреди у земљи у којој join нема никаквих п}п:ова! Чак и велики обожавалац Арнаута, барон Нопча, приморан je да о арнаутским путовима рекне: „Веза између два места зове ,се пут, али то je име улепшавање, које путник може платити својим животом“. (Нопча у пом. њег. књ., стр. 70). За саобраћај у Арбанијн врло су карактеристичне речи којима се Арнаути поздрављају кад се сретну у својим брдима : А кени мујт? тј. могосте ли савладати? - По, кадал, кадал! полако, полако, могосмо ! (Др. Лпберт, у св. пом. књ., стр. 22). На реци Дриму налази се један брод код села Душмана ; пре je ту била нарочита скела за превоз, али услед крваве заваде између Душмана и Береза дошло се до уверења да таква олакшица саобраћаја има и својих рђавих страна, па зато