Arnauti i velike sile

83

Ако наместо грчких православных свештеника дођу влашки свештеници, цркве ће остати православие, али he бити само влашке цркве као што je већ случај у Битољу, Крушеву и joui неким местима, и онда под чију he заштиту доћи те цркве? Зацело не под Аустрију, која се ту скоро изјаснила противу влашких аспирација. Разуме се да he доћи под заштиту Италије због симпатије и атракције, које везују народе исте расе. Зато сам ja и рекао да je Рим њихова узданица. И тако се све више истиче будућа акција Италије. Ова he се, најпре односно јужне Арбаније, ослањати на два фактора, на заштиту и туторство мухамеданских и влашких Арнаута. Ту ће акцију бити лако извршити, jep се Арнаути врло лепо слажу с Власима, па се чак у извесним местима и називају „Арбано-Власи“. У сваком случају јасно je да ми морамо пажљиво пратити буђење Влаха и мухамеданаца, те да их упућујемо добрим правцем.“ „Грчка заштићује у Турској православно, гркофилско становништво. Аустрија заштићује католике, Русија Словене. Зар није наш задатак јасан ; да службеним путем узмемо на себе заштиту арбанаских Влаха и мухамеданаца?“ Балдача je смотренији, али ипак и он довољно јасно одређује тај програм: „Једини елеменат, који може дати Арбанији органску форму, то je елеменат влашко-арнаутски. Италија би добро урадила да узме инициативу за такво решеше, које би једино могло осигурати шен престиж, и задовољити њене легитимне привредне и политичке интересе. (Хлумецки, у ш. пом. књ., стр. 138 — 141). Романизирање и италијанизовање Арнаута за Аустрију je тако исто опасно, као што je опасно за грчку културу и јелинизам, Ово увиђање да интересы грчки и аустријски у Арбанији иду са-