Arnauti i velike sile

85

према осталим члановима Балканскога Савеза с друге стране, и ако je ратна грчка флота долазила пред Авлону, говорило би у прилог мишљења да je овај тајни уговор аутентичан. Било какому драго, Италијанци су узели овај уговор врло озбиљно, и „Courrier des Balkans“ пропратио га оваквим чланком : „Износећи на јавност овај врло важан (grave) уговор, ми нисмо имали намеру ма каквога непријатељства противу Грчке, и унапред се ограђујемо од тога. Ми смо просто хтели да објавимо један тајни споразум који прети италијанским интересима на Адрији, који je опасан и за арнаутски народ и за интегритет отоманскога царства и за цео Балкан, a уједно показује праве аустријске нам ege на Балкану. Напротив, ми само можемо жалити што се Грчка несвесно дала употребити да олакша продирање Аустрије на Солун. Међутим с једнога другог гледишта, то je питање joui важније. Познато je да између Аустро-Угарске и Италије постоји уговор, по коме се обе савезне силе обвезују да одрже status quo у Арбанији, и да, без икакве поделе својих интересних сфера, потпомажу развитак арнаутскога народа. Даље je познато да постоји и други један споразум између Русије и Аустро-Угарске (онај у Мирцштегу), по коме се обе силе обвезују да чувају интегритет Турскога Царства и да дејствују да се потребним реформами поправи стање разних народа под Турском. Е па лепо ! Сад Аустрија, противно тим својим двојним обвезама, хоће овим трећим тајним уговором с Грчком да створи за се привилегисан положа), да спреми за себе земљиште за онај дан, у коме he она наћи да треба сломити интегритет Турске. Овај тајни уговор објашњује нам непријатељско држање, које je y последње време заузела Грчка према Италији због Епира, a уједно