Arnauti i velike sile

86

je очевиден доказ за. непоузданост. бечке владе. на коју се нико не може ослонити. Износећи на јавност овај докуменат, ми желимо да Италија, као сила највнше заинтересована на Балкану, узме под своју заштиту те популације, а нарочито интересе арнаутскога народа, те да их заштити од интрига и заседа аустријских.“ На то одговара барон Хлумецки : „Грчка и наша монархија морају заједнички радити да зауставе победоносно продирање италијанског утицаја на истоку Адрије. Али зато je потребно да ми нашој акцији у Арбанији дамо сасвим други правац. Наше школе не смеју више помагати италијанисање; свештеници, које ми издржавамо, не смеју се више рекрутовати из италијанских елемената; ми не смемо више зазирати од употребе никаквих средстава,. којима се наш савезник тако обилато служи, само да придобијемо становништво за се, да привредно и политачка од нас зависи; укратко речено, ми се не смемо више задовоьавати само религиозно-културним радом, и наша акција тре.ба да носи на себи печат политички и национални, искључиво у арнаутском смислу,. барем дотле, докле je акција Италије таква. Ми треба и даље да обраћамо нарочиту пажњу католичким Арнаутима ; али ми не смемо заборављати да они састављају само 15 процената арнаутскога народа, и да неће само они: решавати судбину Арбаније. С тога ми морамо и на југу Арбаније развита и трговачку и политичку акцију, која je свесна свога циља. Колико више и издржљивије будемо бранили наш}- позицију, колико je више будемо поправљали и јачали, толико пре моћи ћемо се надати да he Италија најзад напустите своју и онако проблематичну позицију на источној обали Јадрана, и да he можда потражити нашу noMoh да осигура своје велике-